четвртак, 3. август 2017.

THE NIGHT OF THE VIRGIN (2017)


**(*)
3-
  

Jedini novi film koji sam ceo pogledao na ovogodišnjem Grosman festivalu bio je upravo ovaj španski gadnić, La noche del virgen, koji je praktično jedini obećavao nešto memorabilno i pažnje vredno i koji je na kraju i dobio Hudog Mačka za Najbolji film u bledunjavoj ponudi.
THE NIGHT OF THE VIRGIN govori o nevinom 20-godišnjaku... Oooo, zar i to danas u ova over-sexualizovana vremena može, da neko još nije jebo u svojoj 20-oj?! Strašno! Pa deca se sada još od učiteljice nisu pozdravila a već se satiru od kurca, pičke, čmara, selfija, sex-videa, trudnoće, abortusa i ostalih nusprodukata začetih (sic!) u spoju podivljalih hormona i sveta sasvim srozanih vrednosti...
Naš nesrećni (?) karikaturalni (anti)junak reši da se tokom novogodišnje večeri po svaku cenu reši bremena svog predugog Doba Nevinosti – nebitno i s kim i s čim, makar i sa poslednjom babom koja mu namigne na nekoj žurci, samo da najzad Udari Recku na svoj Zid Plača i da sutra može da se „drugarima“ pohvali svojim unikatnim Poduhvatom.
E, sad, da je sve išlo po planu, bila bi to samo još jedna banalna priča iz života, jedan u nizu trivijalnih Cumming of Age kakvima se mogu zatrpati sve deponije Srbije a da opet ostane još materijala; srećom po nas, gledaoce željne sadističkog užitka, stvari ne idu po planu. O, ne, stvari idu po Zlu, a tuđe Zlo naše je Dobro, zar ne? Ništa slađe, lepše i zabavnije nego sa bezbedne udaljenosti posmatrati tuđu patnju! Što njemu gore, to nama bolje! Dodajte kokice!
Recimo da baba s kojom u njen stan pođe naš junoša (omiljena reč dr Zoće Živkovića, najprevođenijeg našeg bednog piskarala i najistaknutijeg podučavaoca kreativnog pisanja inače blaženo lišenog ičega kreativnog) na umu ima agendu drastično drugačiju od uobičajene babeće žudnje za mladim, barely legal kurcem. Recimo da je ona sledbenica izvesne boginje koja ima određene prohteve i planove, čije se obožavanje mora obaviti na određeni način kako bi proizvelo određeni (gadan, treba li reći?) rezultat...
NOĆ DEVICE svesno se poigrava svojom nesuptilnom dvosmislicom, jer paralelno sa našim mladim devcem ovde se ruglu izvrgava i Devica Marija (blažena među nevernim ženama; „bezgrešno začeće“ my ass) kroz devičansko-kurvinsko božanstvo koja ova baba obožava...
Ukratko rečeno, ovo je vrlo smela i prljava gross-out crna horor komedija koja deluje kao da ste uzeli najprljavije Torrente-fazone (ne aludiram ovde na torente za skidanje filmova nego na Glupu Ruku Zakona, ex-policajca iz popularnog španskog serijala krimi komedija) i pomešali ih sa mračnijim filmovima dela Iglesije (a pre svega s najboljim njegovim, EL DIA DE LA BESTIA). Ipak, moram reći da fazoni u ovom filmu uglavnom ne dosežu najbolje domete prizemnog Torrente humora a, Čakšta Više i Da Pače, o ozbiljnom prilaženju blizu Iglesijinom remek-delu nema ni govora. (Digresija: Tom genijalnom zlodelu odavno više ni sam Crkvenjakov ne uspeva da priđe – recimo, njegov najnoviji EL BAR je skoro negledljiva, napadno neduhovita i glupavo-nebitna vežba iz testiranja gledalačkog strpljenja!)
No, ono što mu fali na polju humora i uopšte duha, ovaj VIRGIN pokušava da nadoknadi totalnom posvećenošću prljavštini i bezobrazluku: tamo gde druge neukusne crne komedije ostaju na verbalnim aluzijama, ili možda na indirektnim vizuelnim naznakama, ovde se ide u eksplicitno, ponegde i u blink-n-miss pornografsko prikazivanje (npr. junošino drkanje na babin spomenar, babino guranje mobilnog telefona u svoju, uh, jelidabome, itd). Taj infantilni bezobrazluk nije lišen svog infantilnog šarma, naročito za one koji vole infantilan gross-out „humor“.
Ipak, učinak ovog filma podriven je „samo“ jednom, ali krupnom falinkom. Naime, ova NOĆ je preduga: apsolutno nema smisla ni potrebe da ova B-exploatacija, ova španska verzija Henenloterovskog prljavog seksi horora traje puna DVA SATA! Ima tu rastezanja i ponavljanja i preterivanja koje ničemu ne služi osim da ubije impakt koji bi sve ovo imalo da traje negde oko 93 minuta, što je savršeno za ovu vrstu filma. Tim pre što ovo nije ne znam kakav epik nego filmić sa 3 glumca koji se 95% dešava u jednom stanu!
DVA SATA, FUCK! Bar 20-ak minuta bi moglo da leti bez ikakvog problema! Recimo, previše vremena se gubi na babinog „ljubavnika“ (ili tako nešto; da ne spojlujem) koji pola filma lupa s druge strane njenih zaključanih ulaznih vrata i sipa salve psovki, pretnji i uvreda našem junoši. Zaista ne znam da li je nekome starijem od 13 godina smešno kad neko toliko sočno psuje – ehm, istina, u infantilnoj Srbiji i njenoj patetičnoj kinematografiji psovka je uvek bila najkraći put do gledalačkog srca: samo neka neko bilo kome kaže „Ma idi bre u pizdu materinu“ i možeš se kladiti da će bioskopska sala odjekivati od grohota i groktanja neprobirljivih pomijoždera.
Pa tako i ovde: psuje se više nego i u jednom filmu koji sam gledao, računajući tu i Tarantina (ali zato NE računajući ONA VOLI PARTIZAN, TRI RIBICE ZA PALMINU ŽIRAFU, DUNJE i ostala remek-dela novije srpske komedije koja sam, iz razloga mentalnog zdravlja, snažno zaobišao), ali uprkos svim detaljnim objašnjenjima ovog-pred-vratima šta će uraditi sa dupetom, penisom, mudima i drugim delovima tela našeg nevinašceta jednom kad mu uđe u stan, ja sam na to ostao MRTAV LADAN (uf, to govno sam po službenoj dužnosti – dakle, bio sam plaćen za to!- čak i gledo na jednim Filmskim susretima, kad sam radio kao simultani prevodilac za tri i po strana novinara dovedena da se u Nišu obžderavaju roštiljem i da, kao, prate ovaj stelarni kulturnoumetnički događaj prvog ranga).
Dakle, to što su fazoni infantilni preko svake mere nekome će biti deo šarma a nekome deo problema, meni je i jedno i drugo, tj. donekle simpatično a odnekle bzvz i pomalo dosadno. Lepo je preterivanje, ali ne kad se s njim pretera! A ovi ga, brate, baš prećeraše! Prvo sa trajanjem; pa sa psovanjem; pa sa repeticijom ionako glupih anti-fazona; pa sa besciljnim vrtenjem po tom stanu, iz sobe u sobu, bez prave ideje; pa sa neduhovitim prologom, tj. TV prilogom (koji je, možda, nešto sitno, smešniji španskom gledaocu; javlja mi se da tu ima nekih lokalnih fora) koji traje bar 10 minuta (subjektivni osjećaj; nebitno je da li mereno štopericom traje „samo“ 5), itd.
Ipak, ne mogu da ne volim taj „pank“ ugođaj istinske posvećenosti neukusu bez ikakve kalkulacije, to valjanje u izlučevinama, taj tinejdžerski, ambivalentni odnos prema seksu (fobično-idolatrijski), tu dozu političke nekorektnosti, kao i vizuelnu kulturu i nesumnjivu rediteljsku sposobnost da se nešto zanimljivo i „lepo“ inscenira i prikaže.
I mada je kulminacija slabunjava (s tom bebom koja se tu rodi vrlo malo toga, praktično ništa se ne uradi), i mada je sam kraj „limp dick“ od završetka kojem bi BANG mnogo bolje došao (a kome ne bi?!), ipak meni se javlja da ovaj debi reditelj, Roberto San Sebastijan, ima štofa i da vredi pratiti šta će dalje napraviti (a kazao mi je na Grosmanu da već uveliko sprema novi horor film). Već i ova VIRGINA žanje nagrade i oduševljenje po festivalima širom sveta (treba li uopšte, posle svega gore rečenog, nacrtati da je ovo veliki crowd-pleaser?) i sigurno će svog tvorca izbaciti pred reflektore.

Nadajmo se da će mu sledeći biti malo odmereniji i pametniji. Ne, ne tražim da bude finiji i pristojniji, Da Pače; ali ako već hoće da bude prljav, a opet duševan i zabavan i relevantan, neka hvata beleške kod vintage Frenka Henenlotera! E, TAKO se to radi, sinko. Naravno, iz svog silabusa obriši samo onaj jezivi ćorak, BAD BIOLOGY, pa Azatot da te vidi!