недеља, 12. фебруар 2017.

PROZNI PLANOVI

  
Nedavno sam na blogu sistematizovao i obznanio kako izgledaju moja – za sada relativno skromna – sabrana prozna nedela: dva romana i 16 priča. To imate OVDE.
S vremena na vreme me pitaju ljudi pišem li nešto novo, šta spremam, šta planiram – a da nije prevođenje i priređivanje tuđih proza, ili kritičko-analitičko bavljenje tuđim napisima.
Pa, evo, ukratko, kako izgledaju moji planovi i razmišljanja vezani za pisanje i izdavanje moje proze.

            Iako imam skroman pripovedački opus, zapravo planiram da svoje priče – ako dovoljno poživim – organizujem u nekoliko zbirki, i to ovako.




 ZADUŠNICE i drugi užasi 
            Zbirka mojih zombi priča i naslovne (veoma dugačke) novele, odavno napisane ali nikad i nigde objavljene. Sve priče dešavaju se u Nišu, Niškoj Banji i okolini, i sadrže jake elemente groteske, crnog humora i satire na ovu zemlju i njene zombifikovane stanovnike.
Sadržaj:
1. Zadušnice
2. Vanredno stanje
3. Smrt je zarazna bolest
4. Ko kosi a ko vodu nosi

Ne znam kad će i kod koga će i da li će ova zbirka izaći u obliku koji priželjkujem, ali idealno bi bilo ako bi bila sa ilustracijama Ivice Stevanovića.
Sa jednim wannabe izdavačem sam još pre nekoliko godina pregovarao i dogovarao ovu zbirku, ali na svu sreću taj je izdavač – izdao, tj. nije ni zaživeo ni pokrenuo planirane aktivnosti, pa od te (skromno zamišljene) knjižice nije bilo ništa. I dobro što je tako; ovo bi mogla biti lepa i slikovita tvrda, bogato ilustrovana knjiga u maniru dosadašnjih Ivičinih.


 Dagon, bog Srba 
Zbirka mojih lavkraftovskih satiričnih priča.
Sadržaj:
1. Nekronomikon: treće, dopunjeno izdanje
2. Dagon, bog Srba
3. Beograd pod vodom (tek treba napisati)

 
I ovo bi idealno izgledalo – sa ilustracijama Ivice Stevanovića, koji se pod stare dane ozbiljno primio na Lavkrafta (radio je koricu za ŠAPTAČA U TAMI i biće prisutan i u NEKRONOMIKONU 3.0).


 HORROR VACUI 
(radni naslov)
            Niz priča koje se nadovezuju na NAŽIVO, tj. proširuju tamo skiciranu mitologiju, uglavnom sa novim likovima i lokacijama. Sve se dešavaju pretežno tokom ratnih i poratnih 1990-ih, mnoge na ratištu ili u njegovoj neposrednoj blizini.
            Od mojih do sada napisanih priča ovom ciklusu pripadaju sledeće: „Jama“, „Nestali“ i „Niotkuda”. U planu ih je bar još 3-4. Ko zna kad će biti napisane. Prva kojoj sledi pisanje je „Holokaust anđela“. U svakom slučaju, one bi sve zajedno trebalo da zajedno sačinjavaju neku vrstu fragmentarnog romana koji bi bio priprema i najava za roman PROKLETIJE u kojem će kulminirati narativni rukavci iz NAŽIVOG i iz ovih priča. Glavni junaci PROKLETIJA su specijalci koje ste upoznali u priči „Jama“...
            Još pre skoro 10 godina napisao sam nekih 30-ak kartica romana PROKLETIJE i skicu za to kuda bi dalje trebalo da ide, ali... mnogo je to ambiciozno, to je zamišljeno kao kruna mog prozog opusa + zahteva mnogo researcha (pre svega militarističkog, ali i geografskog i mitološkog i istorijskog i okultnog) koji sam tek načeo i zagrebao, i zbog toga se ovo neće pojaviti baš mnogo skoro...

 NAŽIVO 
3. izdanje

            Moj prvi roman već godinama je rasprodat i novim čitaocima nedostupan. Nadam se da će se to uskoro promeniti, ali ništa ne mogu da garantujem. Za sada su u igri dve glavne opcije: 1) ili će ga izdati Orfelin, isto kao i 2. izdanje ZAVODNIKA, ili 2) izdaću ga ja, kao samizdat, ako od Orfelinskog izdanja ne bude ništa.
            Nosim se mišlju da uradim anotirano izdanje, za najveće fanove, jer ima tu mali milion aluzija i referenci, nekih očitih a nekih veoma skrivenih, a kladio bih se da ne postoji čitalac koji je pohvatao više od 2/3 njih...


 CRNO DETE 
            Ovo je nešto na čemu ću uskoro, nadam se, početi da radim. To je zbirka priča, odnosno fragmentarni roman, koji se nastavlja na svet ZAVODNIKA. Tačnije, uglavnom (sa jednim izuzetkom) govori o događajima koji su prethodili onima iz ZAVODNIKA.
            Sadržaj:
1. „Crni čovek“ – ili: kako je Grozda, uz mnogo muke (i uz pomoć mračnih sila?), začela svog dugo željenog sina Mihajla. I s kim.
2. „Crni arhanđeo“ – ili: kako je Mihajlo fascinirao svog cimera tokom srednjoškolskih dana u niškoj Umetničkoj školi. I da li je prihvatio svoje mračno nasleđe ili je od njega bežao.
3. „Crna žena“ – ili: Mihajlovi studentski dani u Beogradu i susret sa budućom majkom njegove dece. Plus, sekte i još poneki užasi velegrada.
4. „Crno dete“ – ili: samotnik dođe u Špaj da pobegne od sveta, samo da bi tu počeo da istražuje šta se zbilo sa profesorom koji je par godina ranije bio došao da podučava Mihajlovu decu. Nailazi na kontradiktorne priče o tome šta se tu desilo i kako se završilo.
Ovo mi se veoma piše, ali ne mogu da garantujem da će biti gotovo do kraja 2017. Sve priče su zamišljene kao prilično dugačke, na granici novele, tako da bi ukupni obim bio približan ZAVODNIKU, tj. između 250 i 300 strana. Čak u ovom trenutku nije nemoguće ni da Crni arhanđeo preraste u zaseban roman. Videću već, kad sa grbače skinem Makena, kojeg prevodim ovih dana... I Lavkrafta... čiji NEKRONOMIKON treba preurediti... i još koješta na čemu radim...