среда, 16. август 2017.

Dilan Dog – MAJKE I OČEVI

  

            Upravo su se navršile tri decenije od srpske (pa time, tada, i jugoslovenske) premijere stripa DILAN DOG! Nadležni drugovi iz Veselog četvrtka, nakon opsežne istrage i proučavanja više izvora (od sorte „reko mi jedan čovek, ne bi lagao!“) došli su do zaključka da je 1. epizoda Dilana, DOKTOR KSABARAS, kao spec. izdanje Zlatne Serije, u izdanju novosadskog „Dnevnika“, na balkanske kioske izašla 15.08.1987.
Legendarni Broj Jedan, iliti: Ground Zero

            Holy shit! Kao juče da je bilo (dobro, okej, možda – prekjuče, ili prošle nedelje...) kad sam tog vedrog i toplog avgustovskog dana kupio prvi broj na trafici u Niškoj Banji – nakon višemesečnog potpaljivanja putem reklama i najava u drugim „Dnevnikovim“ strip-izdanjima. U to vreme ja sam odavno već bio „zreo“ horor fan, samo što sam imao VRLO malo objekata svoje žudnje, jer u to vreme nije bilo ni stripova, ni knjiga, ni časopisa, ni... Uf, ali neću sad o tome. Ukratko, za mladog horor fana u najboljim godinama (ČETRN'ES'!) koji tad još nije imao ni svoj video, a kamoli horor biblioteku kakvu ima sada, tri dekade docnije, DILAN DOG je leg'o kao... kombi sa petoro mladih prijatelja u šumi tamo nekom ludom koljaču.
Krećemo odmah posrid sride! Horor, nema zezanja!
            Eeee, deco moja, ne možete vi ni zamisliti koja je razlika otkriti – tj. dobiti – DILANA *niotkuda*, usred pustinje zvane SFRJ, gde se horor dobijao na kašičicu, svake prestupne godine, i gde sam u nezasitoj gladi za hororom kupovao čak i šugavo bedni JU VIDEO kad god bi ovaj ŽLJ magazin objavio kakav članak o hororu (uglavnom neznalački i posprdan) a kamoli poveću horor fotku ili poster preko cele strane ili ampak duplerice! Jer, ničeg boljeg nije bilo!
I tako, tokom celih 1980-ih: ništa, ništa, NIŠTA, pa – DILAN!
Bolje UAARRGH nego AAAAAAAAAAAAAAAAA!
            To ova današnja mladež ne može da pojmi, ovi što su Dilana otkrivali 10 ili 20 godina kasnije, u vreme interneta, dostupnih horor dvd-a i divx-a i e-bookova i skeniranih horor stripova i legalno objavljenih horor stripova i albuma i graf. novela na svakom koraku, ovi kojima je Dilan tek još JEDAN OD mogućih horor stripova... Ali dobro, ne bih sad izigravao Broja Jedan, samo me malo drmnula emocija, evo, šmrc, neću više o tome šta je NEKAD davno bilo kada bejah mlađan hororac ja...
Kraven, Krejven, biće dobro pečenje...
            Umesto toga, osvrnuću se na jedno vruće, vrelo izdanje kojim je Veseli četvrtak ovih slavljeničkih, jubilarnih dana objavio kako bi obeležio tri banke jednog od najpopularnijih strip junaka na ovim prostorima. Dakle, povodom tridesetogodišnjice od datuma premijere kultnog serijala Dilan Dog na srpskom jeziku, na festivalu STRIPORAMA u Nišu premijerno je predstavljeno specijalno izdanje na kom su Četvrtkovi fanatici radili dugo i brižno – gigantsko, megalomansko, ludačko izdanje pod naslovom Majke i očevi!
            Šta tu ima?

            Tri kompletne strip epizode, i to:
            1. PRIČA O DILANU DOGU (premijerno na srpskom! + premijerno igde na Balkanu u boji!)
            2. MATER MORBI (premijerno u velikom formatu!)
            3. MATER DOLOROSA (premijerno igde na Balkanu!)
"Moji ste!" To se zove "Had me at Hello!"

            Povrh toga, ima još preko 100 strana dodataka: pratećih tekstova urednika edicije, pratećih tekstova scenariste Rekionija i crtača Kavenaga, alternativnih tabli, skica i ogromnih full-page i duplerica-ilustracija... I sve to na velikom formatu, u super-tvrdom povezu, na masnom papiru (svih 410 strana!) i u punom koloru!
            Mesecima unazad slušao sam opise ovoga od strane urednika edicije ali kada sam pre nekoliko dana u Nišu najzad uhvatio u svoje ruke ovu grdosiju formata 32 x 24 cm i težine oko 2,5 kila žive vage, i kad sam je žudno prelistao, shvatio sam da je količina ljubavi, znanja i posvećenosti uložena u ovo još veća nego što sam se usuđivao da očekujem! Respect, deco! Siguran sam da će i tata Sklavi i sinčić Rekioni biti presrećni kad u svojim rukama budu imali ovo spektakularno neprejebivo izdanje – i biće im krivo što oni u Italiji nemaju ništa slično ovome!
Điđi, Zlatibor, neki reper i Dušman
            Dobro, reći će hronično nezadovoljni Srbi, sve je to lepo ali – zašto baš ove epizode, zašto ovo, zašto ne ono, što je ono malko ukrivo, što ono nije upravo, što je font onaj, što hrbat nije onaj, kako će ovo na mojoj polici... itd. Sad, ne mogu ja umesto Četvrtka na sve to da odgovaram, ali glavno pitanje ovde svakako jeste: „Zašto baš ovaj koncept, baš ove tri epizode, baš sada?“
Koja majka crnu vunu plete?

            Na to je odgovor već dao urednik i inicijator i idejni tvorac ovog izdanja, Dušan Mladenović, u svom predgovoru pod naslovom „Bolest koja se bira”. Evo, ekskluzivno, jednog malo dužeg ali rečitog i ilustrativnog citata iz njega:

Pred vama su jednostavno tri dobre priče, čija se snaga ogleda u veličanstvenosti autora koji su ih stvorili: scenarističkoj grandioznosti i likovnoj ekstrapolaciji koje su vapile za formatom makar donekle srazmernih dimenzija. Uveravamo vas i da ovo nisu neka tri tek tako slepljena grafička romana. Brižljivo su odabrana i spojena u jedne korice zato što, uprkos tome što ih možemo posmatrati kao celinu, istovremeno gordo nose različite nijanse krvave crvene boje kao simbol tri Dilanove epohe. 
Puška okačena u 1. broju opalila je u 100-om!

          Prvi je originalni stoti broj (prva ikada objavljena epizoda ovog junaka u boji, sada napokon i na našem tržištu), predstavnik i zaključna tačka prve, klasične faze, koju je roditeljski tandem prave prve epizode (Sklavi i Stano) zamislio kao moguće finalno poglavlje sage, jer stotinu mahom vrlo kvalitetnih epizoda priličan je uspeh za jedan serijal, nije li? Dobro znate da se priča o Dilanu Dogu ovde, međutim, očigledno nije okončala, jer u suprotnom nikada ne bismo bili u prilici da čitamo 280. broj, „Mater Morbi“. Kada smo ovaj moderni klasik objavili polovinom 2013. godine, nadali smo se da ćemo jednoga dana imati privilegiju da mu se pažljivo vratimo onako kako bismo svakom stripu želeli, u izdanju velikog formata odštampanom na najkvalitetnijem papiru, sa dodatnim tablama u boji i gomilom dodataka za stripovske sladokusce.  
Zagor priča! 
Bez preterivanja, radi se o punokrvnom Rekionijevom i Karnevaleovom remek-delu, prekretnici s razlogom ovenčanom brojnim nagradama, koje preti da nadraste Dilanove okvire, što i jeste najčešće mu upućena kritika: „To nije priča o Dilanu Dogu!“ E pa, upravo taj argument pobija treća priča u knjizi, spektakularna „Mater Dolorosa“ (361. broj), vizuelno nenadmašni dragulj koji zatvara onaj krug što su dve epizode pre nje započele. Predstavnik je najnovijeg, modernog Dilana, stvorena povodom tridesetogodišnjice od objavljivanja prve epizode u Italiji 26. septembra 1986. i simbolizuje konačno (?) stavljanje tačke na njegovu mračnu prošlost, te okretanje ka, ehm, mračnijoj budućnosti. Otud je njena naslovna strana uredničkom odlukom poslednja koju je veliki Stano nacrtao za Dilana, nakon čega je u to sedlo uskočio Điđi Kavenago lično, lucidni genije devete umetnosti XXI veka i autor ikonične ilustracije na prednjoj korici, zbog čega smo posebno ponosni. Upoznavanje domaće publike sa Kavenagom kroz ovaj svojevrstan prozor u budućnost definitivan je kraj jedne i početak neke nove ere.
Điđi Karavađo (aka Kavenago) u Nišu

            I dobro, pitate se sad vi, koliko zelembaća treba izdvojiti za ovu ljepoticu? Pa, cijena je prava sitnica ako se ima na umu šta dobijate zauzvrat – tj. luksuzno izdanje od sorte retko viđene na ovim prostorima, odnosno sadržaj koji ne postoji na jednom mestu i ovako krasno, fetišistički uobličen ni u Italiji ni u Hrvatskoj niti igde drugde! (OK, imaju ponešto od ovoga, ovde-onde, rasparčano, ali ne na jednom mestu i ne ovoliko luksuzno!)
Doktor preporučuje!

3.300 din (manje od 30 EU) je puna cena, ali toliko će koštati samo u Vulkanima, Delfima i sličnim mestima (a moguće je da i oni daju neki popust). U striparnicama, maloprodajnim objektima Trafika i preko Kluba čitalaca VČ svako dobija pravo na popust od 20%. To će reći: 2.640 din je cena u Trafikama i Darkvudu, a i u "Alan Fordu" će biti negde oko toga. Na niškom Striporama sajmu je bilo (a toliko će biti i na beogradskomu, jelte) 2.310. Dakle, na BG Sajmu knjiga u oktobru će opet važiti popust od 30%, ako neko hoće da čeka zbog 300 dinara kako bi tada ovo izdanje kupio po ceni od 2.310 din (ukoliko se tiraž od samo 500 komada ne razgrabi dotad).  
Toliko od reklame, najave i inicijalnih pohvala.
Ne, ovde ne stojim pored originalnog izdanja nego pored reklamnog panoa!

Osvrnuću se detaljnije i na sadržaj ovog izdanja, odnosno daću detaljniji rivju sve tri strip epizode + kazaću koju i o pratećim tekstovima i ilustracijama, ali da ovaj tekst ne bi bio megalomanski glomazan kao ova knjižurina, o tome u nastavku, za koji dan!
Ali, i bez toga, stojim vam prav da je ovo izdanje koje mora imati svaki fan horora i svaki fan Dilana koji razume srpski i zna šta valja!
  

6 коментара:

  1. Мени се чини да су ти талијански стрипови(Мистер Но,Дилан...) једини прави пандан из света стрипа ономе што се зове филм NOIR у том визуелном смислу...и одувек су ми се после читања те слике покретале у глави и правиле неки предиван црно-бели филм,тако сам волео кад ми ти ликови оживе у машти да и сада патим што не постоји неки озбиљан анимирани филм где се то црнило покреће и ликови оживљавају.
    Дилана сам имао доста комада али сам их читао дозирано,у дубини ноћи под лампом,нисам смео да их гутам као ти јер је ту било и опасних кланица а ја сам био само МистерНоовац...чоче који је то био осећај!Да ли неко зна назив оне епизоде ђе се ђевојка на крају претвара у Неси или обрнуто јер постоји нешто што се зове Реквијем за чудовиште али то није то?

    ОдговориИзбриши
  2. Klub strave i užasa-dnevnikov specijal, reizdat

    ОдговориИзбриши
  3. Dilan mi je poslednje što pamtim od stripa do raspada SFRJ. Redovno sam kupovao, a ostalo batalio.

    Što se tiče kuknjave za hororom - video klubovi su bili na svakom ćošku, kasete su se rentirale i po prodavnicama!

    A sve je bila predivna uvertira u živi horor od 1991. pa nadalje. Rijaliti show ispred svog vremena.

    Tako da, Deki, nemoj da radiš bitching u vezi Juge, dobio si sve ono što nisi mogao ni da sanjaš u svojim košmarima.

    Uzgred, burazer, "a jel ima" neki link da nam dobaciš na PDF od tih 400 i nešto strana? Znaš kako se snalazimo 25 godina, treba za leba - ja ti narežem salamu, ti baciš to na fleš, srpska posla, ovo ono.

    Šalim se. Šalu nastranu.

    ОдговориИзбриши
  4. "Što se tiče kuknjave za hororom - video klubovi su bili na svakom ćošku." ja pričam o zvaničnim i legalnim stvarima - tv, štampa, knjižare itsl, a on mi priča o piratskim video klubovima! :( koji ionako do 1987. i prve pojave dilana kod nas NISU bili baš na svakom ćošku, niti je svaka kuća imala video.

    ОдговориИзбриши
  5. Одговори
    1. nažalost, prerano nas je napustio luiđi pikato, crtač nekih od legendarnih epizoda dilana doga ("golkonda", "ružičasti zečevi ubijaju"...). ipak, za mene će uvek posebno mesto imati "njujork, njujork" (tj. "kaljostro"), u kojoj se pojavljuje i lavkraft lično. za moj groš, u dilanovim zlatnim danima pikato je bio u top-3, uz kasertana i stana. roi dolazi na mesto br. 4.

      Избриши