izabrana dela

izabrana dela

недеља, 31. мај 2015.

Književna fantastika 2015


            Kad pre prođe godina dana? Još nisam stigao da do kraja pročitam prošlogodišnji, pionirski, inauguralni broj almanaha širokougaono nazvanog Književna fantastika, a evo već i drugog broja, još većeg, i lepšeg i bogatijeg vrednim sadržajima! I to ne kažem samo zato što ovog puta sadrži čak tri Ghoul-related priloga: jednu moju priču, jedan moj esej, i jedan prikaz moje knjige (Poetika horora).
            Evo, ukratko, kratke najave sadržaja o kojima nešto konkretnije znam, a onda prepuštam reč uredniku ovog izdanja, Dragoljubu Draži Igrošancu.
Moja priča "Inkubacija" govori o jednom hramu-lečilištu u čiji bazen "svete vode" dolaze stotine bogalja, bolesnika i drugih kljakavih, leproznih i gukavih ne bi li se, u Noći Presvete Device, izlečili... Više i detaljnije i slikovitije o njoj uskoro, u zasebnom postu.
Moj esej PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN bavi se prozom jednog od dvojice najboljih pisaca horora u drugoj polovini XX veka (drugi je, naravno, Ligoti). O Ajkmanu sam već ranije pisao i ovde na blogu, a obrađivao sam ga i u Poetici horora, iz koje potiče ovaj odlomak.
Prikaz Poetike horora iz pera (tj. kompjutera) Ivana Velisavljevića je opširan i sadržajan osvrt, praktično najozbiljniji koji je moja studija do sada dobila, a verovatno i koji će dobiti, što imajući u vidu autora nikoga ko zna znanje ne treba da čudi.
Priču Marka Piševa DIVLJA KOST bio sam u prilici da pročitam u rukopisu, i mogu s radošću da potpišem da se radi o sjajnoj, odličnoj priči poetsko-elegično-melanholičnog horora koja se urezuje u dušu i ne zaboravlja.
Što se tiče ostatka sadržaja ovog almanaha, evo šta o njemu kaže drug urednik, spiritus-movens i sve ostalo – Draža.

Kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti “Art-Anima” i izdavačke kuće “Čarobna knjiga” u četvrtak 28. maja iz štampe izlazi novi broj almanaha “Književna fantastika”.
Ova godišnja publikacija nudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju književnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. Dva najvažnija segmenta almanaha posvećena su domaćoj kratkoj priči i teorijskim radovima.
Prozni deo donosi čak devetnaest kratkih priča kako najpoznatijih domaćih žanrovskih autora, tako i nekih od najpoznatijih glavnotokovskih pisaca koji u svom stvaralačkom postupku često koriste fantastičke elemente.
Tako, pored perjanica savremene žanrovske proze Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Uroša Petrovića, Adrijana Sarajlije, Borisa Nada, Darka Tuševljakovića, Pavla Zelića, Marka Piševa i Dejana Ognjanovića, u novom izdanju almanaha možete čitati i dela Svetislava Basare, Davida Albaharija, Laure Barne, Ivana Tokina.
Urednički dvojac Dragoljub Igrošanac i Mladen Milosavljević, za ovu priliku odlučio se i da na jedan nesvakidašnji način pokuša da privuče pažnju šireg čitalaštva objavljujući kratke priče fantastike čiji su autori poznati glumci, muzičari i voditelji, pa će tako budući čitaoci biti u prilici da se prepuste izmaštanim literarnim svetovima Zorana Kesića, Dušice Žegarac, Marka Šelića – Marčela, Ace Seltika, Ivane Mihić i Dušana Nedeljkovića.
Ništa manje zanimljiv deo alamnaha, posvećen je esejistici. Ovaj segment otvara rad “Srpska fantastika od srednjeg veka do postmoderne” Save Damjanova u kome je obuhvaćen pregled domaće fantastike praktično od njenih izvorišta u srednjem veku, pa sve do 90-ih godina XX veka. Sledi pogovor američkog izdanja Živkovićevog romana “Pisac u najam” iz pera profesora Majkla Morisona, esej “Priča o duhovima: Robert Ajkman” Dejana Ognjanovića i tekst Zorana Živkovića o motivu lavirinta u naučnoj fantastici.
“Raspoređivanje budućnosti: ‘Periferal’ Vilijema Gibsona” Mladena Jakovljevića govori o novom svetskom hit-romanu utemeljivača sajberpanka. A kroz osvrt na društveno uređenje i poredak unutar izmišljenog grada-države Novi Krobuzon, Miloš Jocić predstavlja roman “Stanica Perdido”, britanskog pisca Čajne Mjevila. Esejistički deo zaokružuje Mladen Stajić, tekstom “Kauzalni odnos popularnosti romana ‘Pesma leda i vatre’ i serije ‘Igra prestola'”.
Almanah donosi i opširne intervjue sa Bobanom Kneževićem i Goranom Skrobonjom, piscima, urednicima i izdavačima koji su, uz Zorana Živkovića, najzaslužniji za popularizaciju ove vrste književnosti u Srbiji tokom poslednje tri decenije.
Odeljak “Osvrti” beleži neke od najvažnijih trenutaka na svetskoj i domaćoj sceni, koji su se dogodili u poslednjih 12 meseci: dodela Nacionalne književne nagrade Ursuli Legvin i govor koji je tom prilikom održala slavna književnica; pola veka od nastanka serijala “Dina” Frenka Herberta; smrt velikog Terija Pračeta; i nedavno predstavljanje srpske savremene fantastike na Univerzitetu Kent.
U rubrici posvećenoj poeziji, Ilija Bakić predstavlja stvaralaštvo Miroljuba Todorovića, začetnika avangardnog signalističkog pokreta. A u delu posvećenom sprezi književne fantastike i devete umetnosti, donosimo članak Aleksandra Nešića “Strip i fantastika”.
Na kraju, u sekciji “Prikazi”, pokušali smo da predstavimo neka od najznačajnijih dela koja su na srpskom jeziku objavljena tokom prethodnih godinu dana: “Nedovršeni posao” Tomasa Ligotija, “Lavirint smrti” Filipa K. Dika, “Govornik za mrtve” Orsona Skota Karda, “Srca, ruke i glasovi” Ijana Mekdonalda, “Svračje noge” Kurta Vonegata, “Poetika horora” Dejana Ognjanovića, kao i “Kapije Anubisa” roman Tima Pauersa čije je objavljivanje na srpskom jeziku 2011. godine proteklo nedopustivo neprimetno.
“Književna fantastika” će se u prodaji naći već od petka 29. maja, putem veb-sajta “Čarobne knjige” i knjižare “Čarobna šuma”, a od naredne nedelje biće dostupna i u svim bolje snabdevenim knjižarama. Publikacija sadrži 294 strane, a redovna knjižarska cena, bez popusta, biće 899 dinara.
Prva promocija almanaha biće upriličena u utorak 02. juna (18h), u okviru Festivala fantastične književnosti “Art-Anima” koji se održava u knjižari “Plato” (Knez Mihailova 48).


SADRŽAJ:

REČ UREDNIKA

PROZA
Goran Skrobonja – HRID
Adrijan Sarajlija - SVETI AJDEN I DOBRI LJUDI
Darko Tuševljaković – SEBASTIJAN
Laura Barna - DEPEŠA IZ RIMA
David Albahari - PLAVA LOPTA
Svetislav Basara - NA PRAGU NOVOG DOBA
Pavle Zelić - STARAC I PRŠUTA
Boban Knežević - OTPORNA NA VATRU
Boris Nad - SEDAM KULA SATANE
Uroš Petrović – MEĐUSTANICA
Marko Pišev - DIVLJA KOST
Dejan Ognjanović – INKUBACIJA
Aleksandar Petrović (aka Aca Seltik) – IZABRANI
Dušica Žegarac – SUSRET
Ivana Mihić - NESTALO VREME
Zoran Kesić - HIPNO SALON
Ivan Tokin – MAIA
Dušan Nedeljković - SAMIT NA URANU
Marko Šelić Marčelo – PAD

OGLEDI
Sava Damjanov - SRPSKA FANTASTIKA OD SREDNJEG VEKA DO POSTMODERNE
Majkl Morison - PISAC, MAČAK i PETORO KORESPONDENATA IZ PAKLA
Dejan Ognjanović - PRIČA O DUHOVIMA: ROBERT AJKMAN
Zoran Živković - MOTIV LAVIRINTA U NAUČNOJ FANTASTICI
Mladen Jakovljević - RASPOREĐIVANJE BUDUĆNOSTI: PERIFERAL VILIJAMA GIBSONA
Miloš Jocić - ANATOMIJA NOVOG KROBUZONA: PARLAMENT I JAZBINE
Mladen Stajić - KAUZALNI ODNOS POPULARNOSTI ROMANA 'PESMA LEDA I VATRE' I SERIJE 'IGRA PRESTOLA'

INTERVJU
Razgovor sa Bobanom Kneževićem
Razgovor sa Goranom Skrobonjom

OSVRTI
Irena Dajić - URSULA LEGVIN - DOBITNICA NACIONALNE KNJIŽEVNE NAGRADE
Ilija Bakić - POLA VEKA DINE FRENKA HERBERTA
SRPSKA FANTASTIKA PREDSTAVLJENA BRITANSKIM ANTROPOLOZIMA
IN MEMORIAM - Teri Pračet

POEZIJA
Ilija Bakić - SRPSKA NAUČNOFANTASTIČNA POEZIJA - MIROLJUB TODOROVIĆ

STRIP
Aleksandar Nešić - STRIP I FANTASTIKA

PRIKAZI
Đorđe Bajić - NEDOVRŠENI POSAO - TOMAS LIGOTI
Ilija Bakić - LAVIRINT SMRTI - FILIP K. DIK
Irena Dajić - GOVORNIK ZA MRTVE - ORSON SKOT KARD
Ilija Bakić - KAPIJE ANUBISA - TIM PAUERS
Ilija Bakić - SRCA, RUKE i GLASOVI - IJAN MEKDONALD
Ilija Bakić - SVRAČJE NOGE - KURT VONEGAT
Ivan Velisavljević - POETIKA HORORA - DEJAN OGNJANOVIĆ


AUTORI

петак, 29. мај 2015.

Perspektive fantastike u književnosti - na TolkinFestu

  
            Evo jednog dešavanja koje od srca preporučujem svim ljubiteljima fantastike! Na njemu ću i lično učestvovati, i kao slušalac, i kao izlagač. Evo o čemu se radi.
Festival posvećen stvaralaštvu čuvenog engleskog pisca Džona R. R. Tolkina biće održan 30. i 31. maja (14-22 časova), na prostoru ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja na Košutnjaku u Beogradu.
U okviru njega biće održane i dve tribine na kojima će relevantni stručnjaci govoriti o temama vezanim za fantastiku, SF i horor i njihov status u popularnoj i mejnstrim književnosti.
Klub 128 je udruženje studenata opšte književnosti i teorije književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovaj klub je ostvario saradnju sa klubom Valinor, u cilju uticanja na čitalačku publiku fantastične književnosti sa stručnog, ali i inovativnog književno-teorijskog aspekta.
Oni smatraju da je žanrovska književnost skrajnuta na univerzitetima, te zato žele da pokrenu preispitivanje odnosa nacionalnog kanona prema ovom književnom fenomenu, ali i pruže komparativni osvrt na zapadni i istočni kanon. Cilj im je, takođe, pokretanje debate za ili protiv institucionalizovanja žanra. 
Evo srži dešavanja, barem iz Ghoulovog ugla:

Program:


Subota, 30. maj
16.00-17.30 h
Fantastika u kanonu: zašto me (ne) vole?

Ciljevi ove tribine jesu preispitivanje pojmova kanona i fantastike, položaja fantastike u kanonu, odnosno načina na koji su pojedina dela „visoke fantastike“ ušla u tradiciju izučavanja, kao i mogućnosti širenja datih okvira, te naročito uvođenje stvaralačkih opusa uticajnih pisaca Tolkina i Pračeta, ali i drugih pisaca epske fantastike.
Učesnici:
dr Tijana Tropin,
asistent Branislava Miladinov,
Danko Kamčevski 
Moderatori: Vlado Rukavina, Aleksandra Milanović

19.00-20.30 h
Književnost na margini: horor i naučna fantastika

Margina kao naličje kanona često nudi potpuniji prikaz umetničkog stvaralaštva epohe, te je primarni cilj ove tribine osvrt na trenutno stanje navedenih žanrova u svetu i kod nas, kao i perspektive razvoja u budućnosti. Učesnici će pružanjem svojevrsnih argumenata za promenu postojeće paradigme razmotriti stvarne potrebe za prevazilaženjem žanrovskih odrednica.
Učesnici:
dr Dejan Ognjanović,
dr Marko Pišev,
dr Novica Petrović,
dr Zorica Đergović-Joksimović
Moderatori: Marija Stanojević, Marija Milosavljević 

Ovo su samo neka pitanja na koja ćemo pokušati da ponudimo ili bar skiciramo odgovore:
Za ili protiv institucionalizovanja žanrovske književnosti?
Status horora i naučne fantastike u književnosti: ima li nade da se kod nas uvedu u kanon i da li bi trebalo?
Da li se žanrovske konvencije mogu prevazići i koje su? Da li omeđavaju ili oslobađaju žanrovsku književnost?
Kakva je recepcija kod nas? Kakva su očekivanja čitalačke publike? Šta se nudi u svetu i mogu li to da isprate mladi stvaraoci u Srbiji?
Mogu li da se definišu, ili makar bliže odrede, pojmovi horora, naučne fantastike, kao i žanra i kanona uopšte?
Koliku moć da osavremene akademske književne krugove imaju knjige poput Poetike horora, Enciklopedije naučne fantastike, almanaha Art-anime i sl, u doba u kojem je uticaj fantastike nesumnjiv, dok je izdavaštvo bogatije od kritike (nedostaje nam teorija, a ne produkcija)? Može li se izvršiti pritisak na okoštalu instituciju koja uporno izbegava tzv.underground ili naličje kanona?
Odnos prema drugosti u hororu i sf-u: ko su Oni u hororu?
            itd. itd.

            Biće tu i drugih dešavanja za one koji to vole.
Ovogodišnji Tolkinfest obilovaće raznovrsnim programom i dešavanjima prilagođenim različitim generacijama – od najmlađih, za koje će biti organizovani oslikavanje lica, dečji recitali, potrage za blagom, do onih koji su u duši zauvek deca i koji uživaju u društvenim igrama. Ljubitelji plesa moćiće da pogledaju irske, vilovnjačke, ali i aerial plesače, pa čak i da nauče neke nove korake u specijalno organizovanim radionicama.
Onima koje privlače borilačke veštine kralj Torin će demonstrirati svoje sposobnosti, a ako želite da se detaljnije upoznate sa Tolkinovim svetom, pravo mesto za vas je muzej na otvorenom. U radionici vilovnjačkog jezika i pisma naučite koja je razlika između Kvenije i Sindarina i gde je Tolkin našao inspiraciju za njih. Biće upriličeni i razgovori o fantastici na stručnom nivou i tribine na kojima će učestvovati univerzitetski profesori.
Ukoliko želite da i sami date doprinos Festivalu, prijavite se na takmičenje Srednja zemlja ima talenat ili za nadmetanje za najbolji kostim. 

уторак, 26. мај 2015.

Aldžernon Blekvud, VRBE: Najzad na srpskom!


            Iz štampe je upravo izašla zbirka najboljih priča prvorazrednog klasika horor proze, Aldžernona Blekvuda, pod naslovom VRBE, u izdanju novosadskog Orfelina. Ovo je prvi put da se dela (pa još najbolja) ovog pisca javljaju na srpskom jeziku. To je, ujedno, prva knjige edicije "Poetika strave" koja je iznedrena iz moje POETIKE HORORA kao svojevrsne matice oko koje će kružiti i stalno joj se vraćati i naredna izdanja ove edicije.
            Blekvud je pisac koji je ostavio veliki trag u poetici horora svojim originalnim, odlično pisanim i vrhunski jezivim pričama i novelama. Lavkraft mu se izuzetno divio i smatrao ga je jednim od divova horor proze čija su najbolja dela – i to upravo ova koja sada imate na našem jeziku – vrhunci jezovite proze.
"U Blekvudovom obimnom i neujednačenom delu mogu se pronaći i ostvarenja koja spadaju u najistančaniju književnost utvarnog svih vremena. Blekvudova genijalnost je neosporna, jer se niko sem njega nije ni približio onom umeću, onoj ozbiljnosti i onoj preciznoj vernosti sa kojima on opisuje čudnost u običnim stvarima i u običnim doživljajima, pa ni onome natprirodnom sagledavanju zahvaljujući kome, iz detalja u detalj, gradi uzbudljiva zbivanja i iznosi opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život ili u viziju." 
-H. F. Lavkraft-
"Natprirodna strava u književnosti"
            Sadržaj ove knjige čine tri obimne novele: "Vrbe", "Vendigo" i "Silazak u Egipat". Osim njih tu je takođe opširan pogovor dr Dejana Ognjanovića pod naslovom "Blekvud – između strave i strahopoštovanja". Ognjanović je napisao i detaljnu biografiju pisca kako bi se, sa svim pratećim materijalima, ovaj klasik književnosti strave na prikladan način premijerno predstavio ovdašnjem čitaocu.
            "Vrbe" govore o dvojici putnika koji se sami, kanuom, spuštaju niz Dunav ali dospevaju na jedno pusto ostrvce usred reke, obraslo vrbama, gde ih opsedaju čudne slutnje i neobjašnjivi događaji.
            Lavkraft je za "Vrbe" jednom napisao: "Moje je čvrsto uverenje da je njegova poduža pripovetka 'Vrbe' najbolja priča strave ikada napisana. Malo toga je rečeno – a sve je nagovešteno!" Ja se sa ovom tvrdnjom uveliko slažem.
Evo kako zvuče prvi pasusi ovog remek-dela u prevodu Save Kuzmanovića (koji je odlično preveo sve tri odabrane novele):
"Nakon što napustite Beč a Budimpešta je još uvek daleko ispred vas, Dunav ulazi u oblast nesvakidašnje osame i pustoši, u kojoj se njegove vode šire na sve strane bez obzira na glavni tok i ceo predeo kilometrima i kilometrima postaje močvara prekrivena čitavim morem niskog vrbovog grmlja. Na mapama je ovo bespuće obojeno paperjastoplavom bojom, sve bleđom kako se udaljava od obala, a preko svega je krupnim, razmaknutim slovima ispisano Sumpfe, reč koja na nemačkom znači „močvare“.
U vreme velikih poplava voda skoro u potpunosti prekriva ovo prostranstvo peska, šljunka i vrbama obraslih ostrvaca, dok se u normalnim periodima žbunje povija i šušti pod naletima vetra, izlažući svima svoje srebrno lišće obasjano suncem, gradeći predeo čudesne lepote, večno u pokretu. Ove vrbe nikada ne dosežu punu otmenost drveća, nikada ne razviju čvrsto deblo i ostaju samo skromno grmlje, sa zaobljenim malim krošnjama mekih ivica, skladno se njišući na vitkim stabljikama čak i na najslabijem povetarcu, savitljive poput trave, neprestano se pomerajući što nekako odaje utisak da se ceo krajolik lagano kreće, kao da je živ. Jer i vetar je slao talase koji su se dizali i spuštali preko cele površine - talasi lišća umesto vodenih talasa - zelenilo se gibalo poput mora, sve dok se grane ne okrenu i podignu, pokazujući suncu srebrnkastu donju stranu svojih listova."

            "Vendigo" je Blekvudova možda i najpoznatija novela, i po kvalitetu stoji rame uz rame sa "Vrbama": govori o grupi lovaca u pustim, ledenim kanadskim šumama koji se suočavaju za zloćudnim entitetom iz indijanske mitologije koji sa sobom nosi ludilo i smrt.
            Evo i njenog prvog pasusa:
"Te godine je priličan broj lovačkih ekspedicija ostao bez plena, ne našavši čak ni svežije tragove; losovi su bili neuobičajeno oprezni i plašljivi i mnogi su se iskusni lovci vratili okrilju svojih porodica sa najboljim izgovorima koje je njihova mašta mogla da iznedri. Doktor Ketkart je bio jedan od onih koji su stigli kući bez trofeja, ali je umesto toga doneo uspomenu na iskustvo za koje je izjavio da vredi koliko i svi losovi ikad ulovljeni. Ipak, interesovanja doktora Ketkarta iz Aberdina obuhvatala su mnogo više od lova na losove – između ostalog zanimale su ga i čudnovatosti ljudskoga uma. Ova priča, međutim, nije našla svoje mesto u njegovoj knjizi o masovnim halucinacijama iz jednostavnog razloga (barem je tako u poverenju rekao jednom kolegi) što je on sâm igrao suviše bitnu ulogu u tome da bi mogao dati objektivno mišljenje o celoj toj stvari."
            Najzad, na kraju je i najduža novela u sadržaju, "Silazak u Egipat", koja se začudo ređe nalazi u izborima najboljih Blekvudovih priča: ne prate je ni slava ni renome prethodna dva opšteobožavana naslova, ima skrajnut status u raspravama o njegovim najboljim delima, ali ja je smatram prvorazrednim remek-delom atmosferične, sugestivne, zlokobne strave a u tome me podržava i S. T. Džoši, najistaknutiji Lavkraftov proučavalac i veliki znalac horor proze, koji njoj čak daje prednost i nad "Vrbama".
            Neću okačiti njen početak samo zato što ga je nemoguće iseći na malo parče, jer se u prvih nekoliko pasusa nadugačko opisuje glavni junak koji će, je li, "sići" u Egipat mistične, višemilenijumske, vanvremene strave – ali i misterije i fascinacije.
Inače, o najdužoj noveli u ovom izboru ionako već sam već opširno pisao na blogu, ovde, pa bacite pogled! 
            O Blekvudovom značaju mnogi su pisali, i o tome imate detaljno pisano u mom pogovoru; za ovu priliku citiraću samo jednog od značajnijih pručavalaca horor priča.
            "Blekvud je znatno proširio raspon tematike priče o duhovima i pokazao da bezbrojne odaje u ljudskom umu vrve čudnim, skrovitim životom. Doneo je u natprirodnu priču carstva filozofije, ozbiljne orijentalne misli, moderne psihologije i nove oblasti magijskog verovanja. Dokazao je da natprirodna priča ne mora da bude priča o osveti ili primitivna drama pravde, niti zaostatak pradrevne pakosti, niti prizemnosti subliterarne proze njegovog doba."
-E. F. Blajler-           
Što se tiče izdavača Milenka Bodirogića ("Orfelin") i mene kao urednika edicije "Poetika strave", uvereni smo da Blekvudova najbolja proza sadrži kvalitete od trajne vrednosti i univerzalnog značaja, i da je stoga ovaj izbor njegovih najvrednijih novela, koji se po prvi put nalazi pred čitaocem na srpskom jeziku, paradigmatičan pokazatelj onoga najboljeg u hororu koji će, verujemo, delovati i na nove generacije zaljubljenika u priče natprirodne strave, a kao takav je sasvim prikladan da se baš njime otpočne ova edicija posvećena poetici strave.
Naredna knjiga, Šaptač u tami, sa pričama H. F. Lavkrafta koje dosad nisu bile dostupne na srpskom, ide u štampu krajem juna...
            Knjiga VRBE ima 232 strane, formata 14,5 x 20,5 cm. U tvrdom je povezu, sa originalnom ilustracijom na koricama čiji je autor David Tankosić, kao i sa divnim, mračnim dizajnom unutra, sa motivima crnila i vrbovog lišća, kao i sa fotografijom autora, A. Blekvuda. Ivice stranica su obojene u zeleno (specijalnim, retkim mastilom), a takve su, zelene, i unutrašnje strane korica, sa motivima vrbovog lišća.
            Puna cena u knjižarama je 990 din, a direktno kod izdavača je cena svakako niža. Možete mu pisati ili, ako ste blizu, posetiti ga, preko ovih podataka:        
           
Novi Sad, Kosovska 23
Tel/faks: +381 21 447-217
mob.: +381 65 67-33-546
E-mail: orfelinns at gmail dot com


            Ja imam desetak primeraka VRBA, pa ako neko želi, može ih kupiti i od mene direktno, po ceni od 900 din + 50 za ptt, ali: a) požurite, jer nemam ih mnogo i b) prednost imaju čitaoci iz manjih mesta i gradića u kojima ne postoje knjižare DELFI i VULKAN. Beograđani, kao i stanovnici drugih srpskih megalopolisa, mogu VRBE naći u pomenutim knjižarama, ali i u nekim drugim.
            Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com i rezervišite primerak što pre.
            Ostali, pišite Orfelinu, ili ga zovite, ili, ako vam je tako draže, kupite VRBE u knjižari. Ali svakako KUPITE, i podržite ediciju "Poetika strave".

            Inače, sve fotke kojima je ilustrovan ovaj post nastale su u Vršcu proteklog vikenda; za gostoprimstvo,  fotoaparat i figurice zaslužan je moj prijatelj, Ivan Kojić. Eksterijeri su vršačka kula i okolina. 
Osim Ivanovih fotografija, ovde je upotrebljena i poneka fotka drugih ljudi s kojima sam se tih dana družio, kao što su: Marija, Ilija, Dejan... Hvala svima!

недеља, 24. мај 2015.

Novi FILAŽ: Promocija u Beogradu!

  
            Posle ogromne pauze koju imamo zahvaliti sadašnjim vlastodršcima kojima do kulture nije stalo ali ama baš NIMALO, iz štampe je, uprkos svemu, iz inata, i zato što smo tako u mogućnosti, ipak izašao novi (poslednji?) trobroj jedinog filmskog časopisa u zemljici Srbijici.
            Njegova promocija održaće se u ponedeljak 25. maja – da, baš na Dan Mladosti – TAČNO U PODNE (12.00 H) u prostorijama nove zgrade Kinoteke (dakle, NE u Muzeju Kinoteke, NE u ul. Kosovskoj, nego na novoj adresi, u Uzun Mirkovoj, preko puta Etnografskog muzeja).
            Učestvuje urednički Trio Fantastikus: Srđan Savić, glodur, Dejan Ognjanović, zamenik glodura i Dejan Dabić, inicijator. Dođite i počujte na licu mesta šta se zbiva s Filažom, hoće li ga biti dalje ili je ovo kraj, saznajte kakvih lepih stvari ima unutra – i nabavite sebi najnoviji broj. Njegova distribucija je inače skromna i ne baš najažurnija, pa je bolje da ga nabavite sada i odmah (i bez knjižarske marže), nego da ga posle jurite u te dve beogradske knjižare koje će, valjda, primiti po tri primerka ovog časopisa. Naravno, mnogobrojni niški ljubitelji filma i čitaoci ove vrste štiva mogu da pohitaju u NKC-ovu knjižaru "Branko Miljković" i tu se snabdeju najnovijim Filažom.


            A evo šta ima u novom (tro)broju:

  FILAŽ 10-11-12
  SADRŽAJ  


zumiranje

DžON FORD:
TAJNA ZAPADNOG HORIZONTA
Srđan Savić

MAKAVEJEV NAŠE MLADOSTI
Nikola Stojanović

SUBVERZIJA KLASIČNE FILMSKE MONTAŽE:
NARUŠAVANjE KONTINUITETA I ESTETIKA INTEGRALNE FILMSKE NARACIJE U FILMU ŠEZDESETIH
Igor M. Toholj

CRNA IRONIJA ALEKSEJA BALABANOVA
Dejan Ognjanović

OPROŠTAJ OD SEVERINA M. FRANIĆA:
NA KRAJU JEDNOG – MOŽDA NOVI POČETAK
Srđan Savić

POSLEDNjI POZDRAV DINKU TUCAKOVIĆU
Dejan Ognjanović


far

PANORAMA FESTIVALA
Borislav Anđelić

21. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA PALIĆ 2014:
LEVIJATAN I DRUGE FILMSKE ZVERKE
Dejan Dabić

XVI FESTIVAL NITRATNOG FILMA U MUZEJU KINOTEKE:
BITNA KOREKCIJA I NEOPHODNA DOPUNA ISTORIJE FILMA
Slobodan Aranđelović


krupni plan

PITER BOGDANOVIČ:
DRUGA STRANA VETRA
Dinko Tucaković

KAREN ŠAHNAZAROV:
EJZENŠTEJN – VEČITI BOG FILMA ILI SREĆA VAŽNIJA OD TALENTA
Slobodan Aranđelović

MOHSEN MAHMALBAF:
GRAĐANIN FILMA ILI TRAGOVIMA PERSIJSKOG MAVERIKA
Nevena Matović

AHMED RAŠEDI:
POD UTICAJEM JUGOSLOVENSKOG FILMA
Slobodan Aranđelović

KAJL ISTVUD:
(VISOKI) UMETNIČKI DOMETI DINASTIJE ISTVUD
Slobodan Aranđelović

SLOBODAN SKERLIĆ:
FILM PRIPADA REDITELjU
Jelena Tijanić

IVAN IKIĆ:
IZGUBLjENA POKOLENjA
Nevena Matović


temat: glumci u crtanim filmovima

UVOD
Radenko Ranković

RAZGOVOR: KOJI TI JE VRAG, ŠEFE?


rakursi

SUNČANICA
(СОЛНЕЧНЫЙ УДАР)
Srđan Savić

LEVIJATAN
(ЛЕВИАФАН)
Dejan Dabić

GRAVITACIJA
(GRAVITY)
Dejan Ognjanović

GRAND BUDAPEST HOTEL
(GRAND BUDAPEST HOTEL)
Dejan Dabić

NIMFOMANKA
(NYMPHOMANIAC: VOL. 1 & NYMPHOMANIAC: VOL. 2)
Miloš Cvetković

DODIR GREHA
(TIAN ZHU DING)
Dejan Ognjanović


kinopis

DžON FORD PITERA BOGDANOVIČA:
PRIVILEGIJE DUHOVNIKA
Goran Stanković

ZBORNIK STUDIRANjE ŠABROLA:
MAPIRANjE VELIKOG OSTRVA U FILMSKOM OKEANU
Dejan Dabić

* * * 


четвртак, 21. мај 2015.

POETIKA HORORA u Vršcu!


S velikim zadovoljstvom odazvao sam se pozivu da ponovo gostujem u Vršcu. Tamo sam prvi i za sada poslednji put bio 2011. godine, i o svojim iskustvima slikovito izvestio u dva nastavka: 1) groblja i crkve, i 2) uklete kuće. Pune četiri godine kasnije, evo me opet.
            Prethodnom prilikom, povod za vršljanje po Vršcu bila je promocija časopisa FILAŽ. Ovog puta nešto sasvim drugačije: dolazim da sa dobrim ljudima ovog kraja popričam o hororu u književnosti i na filmu, a pre svega uz osvrte na moje najnovije knjige, POETIKA HORORA (teorija) i ZAVODNIK (praksa).
            Autorsko veče pod naslovom POETIKA HORORA dešava se u petak 22. maja, s početkom u 19.30 h, u Salonu kod Porte, Zmaj Jovina 16, Vršac.
            Organizator večeri je udruženje za promociju nauke, kulture i umetnosti "Tačka susretanja".
Učesnici su, pored mene, još i Ilija Bakić, pisac i kritičar, i Dejan Mak, pisac.
            Ilija Bakić je jedan od najboljih srpskih pisaca fantastike (pretežno SF, ali nekonvencionalan, veoma crn, ciničan, satiričan, ponekad eksperimentalan, s ponekim uzletom i do horora). Bakić je, takođe, jedan od najažurnijih pratilaca domaće fantastičarske scene, pa je tako pomno, kao kritičar, ispratio i sve moje ranije knjige, i stoga je više nego kompetentan da govori o mom spisateljskom i kritičarskom radu.
            Dejan Mak je pisac kojeg su mi već preporučivali, ali za sada se nisam susretao s njegovim pisanjem. Nešto mi govori da će se i to uskoro promeniti...
            Dakle, ovo je zamišljeno kao autorsko horor veče a ne klasična promocija ove ili one knjige; pričaćemo o hororu uopšte i hororu konkretno, a pomenute, i druge moje knjige biće tačke uporišta – i susretanja. Predviđeno je i čitanje nekih odlomaka, horror slide-show sa video-bima i prateća, prikladno zlokobna muzika (sve u mom izboru).
            Ovom prilikom moći će i da se na licu mesta kupe neki od poslednjih preostalih primeraka ZAVODNIKA, kao i POETIKE HORORA, a specijalna ekskluziva biće svetska premijera upravo iz štampe izašle zbirke novela Aldžernona Blekvuda, VRBE, kojom započinje nova edicija, "Poetika strave", čiji sam urednik, naravno – kod "Orfelina".

            Prema tome – ko naginje mračnim i jezovitim sadržajima, a nalazi se u Vršcu ili okolini, evo povoda i prilike za druženje, susretanje i sve što uz to ide. 

среда, 20. мај 2015.

Vampiri i Demoni u Beogradu!


            Obznanjujem i najavljujem dva dešavanja vredna pažnje svih ljubitelja horora u Beogradu i bližoj mu okolini. Biću im i lično prisutan, ako to nekoga zanima, ali samo u publici; u narednim danima (počev od petka 22. maja, kada gostujem u Vršcu, pa iduće tri nedelje) biće više nego dovoljno dešavanja sa mnom na podijumu, na pozornici, za mikrofonom itd. O tom potom, a za sada, da vidimo šta nikako ne valja propustiti u sredu i četvrtak.

1) Predavanje „Legenda o besmrtnosti: 
Vampir u folkloru, književnosti i filmu“
U sredu 20. maja 2015 godine, s početkom u 19 časova, u knjižari Plato (Knez Mihailova 48) biće priređeno predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“, koje će održati dr Tomislav Longinović, profesor slavistike i uporedne književnosti na Univerzitetu „Viskonsin“.
Predavanje prati razvoj vampira kao kulturne ikone od 18. veka pa do danas. Prateći promene koje doživljava kroz različite medije i žanrove, predstava o zlu se menja tokom vekova kao ogledalo ljudskih strahova i nada. Osnovna teza je da je vampir arhetip modernosti, jer prebacuje središte ideje o besmrtnosti iz religije na foklor, književnost i film. Predavanje „Legenda o besmrtnosti: Vampir u folkloru, književnosti i filmu“ je događaj kojim se najavljuje II Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ (02-04. jun, knjižara Plato), a organizatori su sajt za promociju fantastične književnosti „Art-Anima“, Udruženje građana „Punkt.rs“, te izdavačke kuće „Čarobna knjiga“ i „Plato“. Ulaz na predavanje je slobodan.
Tomislav Z. Longinović diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zvanje magistra u oblasti kreativnog pisanja stekao je na Univerzitetu u Ajovi, gde je 1990. i doktorirao na odseku za uporednu književnost. Objavio je nekoliko značajnih studija: Vampires Like Us: Writing Down the Serbs, Granična kultura: politika identiteta u četiri slovenska romana 20. veka (na engleskom i srpskom) i Vampire Nation: Violence as Cultural Imaginary koja je 2012. godine osvojila nagradu „Mihajlo Miša Đorđević” za najbolje delo u okviru južnoslovenskih studija. Urednik je i zbornika Vampires Over the Ages: A Cultural Analysis of Scientific, Literary, and Cinematic Representations
Iza sebe ima mnoštvo naučnih radova, kako na polju književnosti tako i sociologije i antropologije, kao i veliki broj prevoda i prikaza. Predaje slavistiku i uporednu književnost na Univerzitetu „Viskonsin” u Medisonu, a kao gostujući profesor  antropologije i slavistike boravio je i na Centralno-evropskom Univerzitetu i Harvardu. Od 2016. godine biće gostujući profesor Univerziteta Harvard.


2) Špageti horori Lamberta Bave u Kinoteci


U dva dana četiri filma Lamberta Bave: 20.05 – 21.05. u Kinoteci, Kosovska 11. Nastavlja se sa ciklusom Špageti horor u okviru Šok Koridor predstavlja. Evo šta o ovoj mini-reviji kaže urednik programa, Nenad Bekvalac:
Demoni 1 i 2 su išli kod nas u bioskope ali na žalost prvi deo je išao cenzurisan i kraći je 11 min od originala tako da će u Kinoteci ići sa blureja; glupo je da ga pustimo osakaćenog pa maker i sa 35mm. Drugi deo je išao integralno i biće sa filmske trake. Demonova maska i Odsjaj oštrice nikada nisu bili u distribuciji kod nas, pa je ovo jedinstvena prilika da se ovi kultni klasici vide na velikom platnu kako dolikuje.
Cena karata je 150 din. po projekciji. Onda sledi letnja pauza, nastavlja se u septembru.

           
Sreda 20.05.
ŠOK KORIDOR PREDSTAVLjA:
ŠPAGETI HOROR, LAMBERTO BAVA
(Lamberto Bava)

19:00
DEMONOVA MASKA 
(IT 1989) 95'
La maschera del demonio

21:00
DEMONI 
(IT 1985) 88'
Demoni

             
Četvrtak 21.05.

19:00
ODSJAJ OŠTRICE 
(IT 1983) 108'
La casa con la scala nel buio

            21:00
DEMONI SU MEĐU NAMA (DEMONI 2) 
(IT 1986) 84'
Dèmoni 2... l'incubo ritorna

Vidimo se tamo!!!