петак, 18. октобар 2013.

GRAVITY (2013)

****
4-
             Taman kad sam se spremao da napišem rivju GRAVITACIJE za blog, desilo se nešto lepo za mene, ali malo manje lepo za čitaoce ovog bloga: naime, angažovan sam da napišem ozbiljnu kritiku za slovenački magazin EKRAN – pa ćete zato morati tamo, u novom, novembarskom broju, da pročitate moj iscrpni (1250 reči) osvrt na ovaj film. Naravno, na slovenačkom.
            Pošto se ipak radi o najboljem filmu koji sam video u ovoj godini, zaslužuje da ovde dobije barem nekoliko crtica u svrhu preporuke kultistima, jer OVO NE SMETI SEBI DOPUSTITI DA NE POGLEDATE U BIOSKOPU!
            - zaboravite na Sandru Buljook – ne samo što je ona tokom većeg dela filma u skafandru nego i onda kad se vidi, svoj glumački posao sasvim solidno obavlja!
            - ne brigajte zbog velikog uspeha na box-officeu: iako ga amerikanska rulja ovih dana masovno gleda (a izgleda da dobro prolazi i u Srbiji), to u ovom slučaju nije (kao inače) znak da je film tupav, nego "samo" da je redak primer uspelog spoja komercijalnog i art filma;
 
            - veliki deo popularnosti GRAVITACIJE vezan je za spektakularne, neverovatno dobro napravljene scene koje se dešavaju u svemiru, u bezvazdušnom prostoru i olupinama što u njemu lebde – i za saspens kakav nismo videli još od zlatnih, slabo zašećerenih dana Đejmsa Kameruna!
            - ukratko rečeno, uživao sam u ovom filmu neopevano, koje i vama želim, pa zato: po'itajte u bioskop, jer ako postoji JEDAN film ove godine koji se MORA gledati u bioskopu (poželjno, u 3-D, a još idealnije u IMAXU, gde ima) onda je to baš baš baš OVAJ!
            Zašto? Zato! Piše u EKRANU (na svim kulturnim mestima u Sloveniji, od početka novembra)!
            Ko me ne posluša, nego ovo premijerno gleda na nekom piratskom TS ili WebRip snimku na svom kompjuteru ili TV-u – kajaće se – kad bude dockan. Pa vi vidite...

1 коментар:

  1. Kad je panična Sandra Bulok dočekala Gulov pečat, onda može odma d'umre, posle svih onih holivudskih ljubića. Ja na glumce gledam sa pedigreom, mada je možda bitan i ugao gledanja, jer je i najveći komičar nemih filmova Čaplin zapravo učesnik horora kada proždire cipelu tokom velike američke krize. Horor i kumendija nekada nemaju jasne granice, jer i u najstravičnijim scenama može da nam sine iz glave i puknemo od smeha.

    ОдговориИзбриши