izabrana dela

izabrana dela

уторак, 30. јул 2013.

Google imbecili na letnjoj vrućini


Upekla Zvezda, 40-50 C u hladu (u autobusima gradskog prevoza i više) - pa zato, evo malo lagane razbibrige zahvaljujući novoj turi moronskih Gugl pretraga koje su neke jadnike dovele čak i do ovog ovde bloga. Pošto vladaju vrućine, na sve strane su djevojke u ljetnjim haljinama (i dječaci u ljetnjim pantalonicama) što je dovelo do nešto većeg procenta pornićarskih pretraga. Ipak, kao što ćete videti, ima u ovoj salati pomešanog svega i svačega, pa i poneki biseri nevezani za krajnje detaljne i specijalne želje i fantazije XXX prirode...


besplatni porno filmovi za gledanje sa kamiondzijama

drugi nivo igrice plan zombi da igram ja

film čudan slučaj doktora đekilsa i gospodina hajda

film. prikaz falusa u vaginu film

porno film kako zena krije od muza da se jebe sa drugim

decak koji jebe u atobusu pornici

jebanje snajke

covek koji je preziveo napad save savanovica

ujed crne muve

jebu se i prde porn

japanski horori sa bombonama

porno glumica sa djavolom na genitalijama

dve profesorice porno film sa deckom od 15 godina

starija dama se jebe sa psom uzivo

svrsh.blogspot.com

muskarci se jebu u dupe porno film

magija za rastavljanje iza svaleraciju zena

porno film jebanje covek muskarac sa zivotinjama uzivo

porno filmovi krmka i stare babe

vampiri kako se jebu

zatekao sam cerku i zenu kako su lezbejke

mumija koja vrišti

erotske price komsija deda

brutalni horor filmovi sa puno seksa i sa prevodom

drkadije koji drkaju

dragana masovic biografija

pornici mucenje davljenje

monstrum jebe devojku sa 12 godina porno film domaci

covek jebe razne zivotinje porno film

japanski gay samurayi porno

devojčica iz bunara horor film sa prevodom

верска секта црвена ружа

otac kaznjava cerku zbog losih ocena pornici

aleksandar jodorovski

intervju s fetusom

eto ti ga sad

penisi muških glumaca koji su se skidali na flmu

naj+poznati+porno+filmovi+zene+i+konja

kolko nacina drkanja ima

vampirski filmovi o svestenstvu i ljubavi

voleo+je+zivot+voleo+je+cvece

filmovi koje treba pogledati pre smrti

strava od jebacine

satana nije zao

mukotrpno jebanje porno film

mali penis kako radi porno film jebanje

eksluzive vagina porn

zene snimaju porno film sa domace zivotine

alfa muskarac jebe porno film


недеља, 28. јул 2013.

FIDO (2006)

**(*)
3-
Više sam očekiv'o, ali kad se sve sabere i oduzme, više mu od ovoga ne mogu dati. Premisa je zabavna i intrigantna: u alternativnim 1950-im zombiji su 'dresirani' da se uklope u idilu malograđanskog predgrađa kao posluga, tj. današnji Mexikanci/Azijati/crnci… Šteta što je tretman te idejice suviše lejm, mlak, blag, nefokusiran. 
Ima ovde mnogo dobrih ideja – deca na školskom igralištu vežbaju gađanje meta u glavu, ljudi umesto LIFE magazina čitaju DEATH itsl. – ali nisu ugrađene u dovoljno ubedljivu i jaku satiru, jer… na šta je, ovo, zapravo satira? Na DANAŠNJU Ameriku? Bez ikakvih natuknica o RATU (protiv terora!) u kome su, i mogućim upotrebama zombija u njemu? Ili na Ameriku iz '50-ih? Ali, čemu, to je dead horse, to je 50 godina zakasnelo danas ismevati
Mislim, ok, čak i bez explicitnijih referenci, neke sile i procesi u Americi su dovoljno konstantni da bi i u '50-im i danas bili relevantni, pa se tako film može gledati kao jedna sasvim uopštena satira na materijalizam i bezdušnu industrijalizaciju u kojoj su ljudi samo vreće mesa kojima se ima naći maximalna upotreba u tom mehanizmu… ali to znatno otupljuje oštricu satire. 
Potenciram satiru, jer je to najjači alibi za brojne 'slobode' koje scenario sebi dopušta. Film daje hintove da bi se nešto moglo desiti između glavnog klinca i novodoseljene curice u susedstvu (vrlo zanimljivo karakterizirane: voleo bih da je njena uloga veća i značajnija!), ali od toga ništa ne biva. 
Prijateljstvo dečka i naslovnog zombija ne uspeva da bude dovoljno ubedljivo ili emocijama nabijeno, a hintovi moguće romanse dečkove mame s istim zombijem su SUVIŠE preterani i ne piju vodu, čak ni kao kontrast bezličnom 'zombiju' od oca (koga odlično igra tata-pedofil iz HAPPINESSA). 
Zombi-akcija, to malo što je ima, je striktno deža vi, i skoro da je veštački ubačena. Završetak nema pravu kulminaciju ni katarzu nego je mlakonjav kao i većina filma. Krivica za ovo je isključivo režiserova. Set design, kamera, kostimi… sjajni su, efekti maske su podnošljivi mada Todd Masters ume to i bolje. Gluma je sasvim pristojna, mada su izvesne dijaloške scene mogle biti dinamičnije i življe režirane budući da i one doprinose da EEG ovog filma najčešće biva negde oko fletlajna.
Ipak, ovo je vredan dodatak kolekciji svakom zombi-fanu, te ima moju umerenu preporuku.

петак, 26. јул 2013.

NAŽIVO u Njujorku


             Sticajem okolnosti bio sam sprečen da telesno uveličam promociju svog romana NAŽIVO u Njujorku, USA, ali bio sam tamo u duhu, tj. by proxy. Moja drugarica Lilit (puno ime i adresa poznati organima gonjenja) umesto mene je promovisala moj horor širom znamenitih ili barem slikovitih lokacija u Njujorku i okolini.
A evo ovde i nje lično kako se, ogoljeno-skrivena, pretvara da čita moje zlodelo.
            Inače, NAŽIVO je savršen roman za čitanje tokom leta – ne mora na plaži, može i u klanici ili nekom sličnom mestu (npr. autobusu) – jer se, kao i svi moji romani, dešava tokom leta – tačnije, u avgustu
To znači: ako ste do sada nekako neshvatljivo uspeli da NE nabavite i pročitate ovaj masterpis savremenog (ne samo) srpskog horora, ovo je pravo vreme da ga naručite – direktno od autora, tj. mene, na mejl dogstar666 at yahoo dot com

Cena je još uvek samo 450 din + 50 za ptt. Pa, gde to ima – horor svetskog ranga, za manje od 5 evrića? SAMO KOD GHOULA! 
            Ako još imate kakve nedoumice (bez obzira što je "kupiti ili ne kupiti NAŽIVO" = lažna dilema!), evo malo više o toj knjizi OVDE!
            A sada, da vidimo gde je sve NAŽIVO bio i šta je radio u Njujorku... uz malu pomoć drugarice Lilit...





 

 














 

среда, 24. јул 2013.

ONLY GOD FORGIVES (2013)


**(*)
2+ / 3-
            
Teška srca moram priznati da je najnoviji film predragog mi Refna težak promašaj, ili barem ozbiljan znak kreativne zastranjenosti: svedočanstvo o zapadanju u jalovi manirizam i isprazno iživljavanje bez ikakvog pokrića.
            Refn je i do sada pokazivao veliku sklonost ka eksperimentisanju s fabulom, ka razbijanju zapleta i njegove "logike", odnosno klasične holivudske "motivacije" i naracije, i težio je impresionističkim atmosferičnim eskapadama, ne-logičnim, svesno iracionalnim, eteričnim i snolikim, sa zapletima svesno gurnutim u drugi ili treći plan, tj. korišćenim samo kao alibi za stilske egzibicije. 
            Ova sklonost mu je potkopala prvi pokušaj holivudskog debija i dovela do njegovog prvog promašaja (FEAR X), iako ima ljudi koji to vole. Ja poštujem intenciju, i poneke prizore, i donekle ugođaj, pa i Turtura u glavnoj (naslovnoj?) ulozi – ali to je ipak jedan jalov i tanak film, jedva (2+). Nešto uspeliji u ovom pravcu bio je BRONSON, a vrhunac je bila VALHALLA RISING – najbliže i najsmislenije što je do sada prišao intenciji čistog filma, ili filma-kao-sna.
            Zatim je usledio nešto konvencionalniji film, DRIVE – dakle, nešto što je zapravo imalo zaplet likove, motivaciju! – ali šteta je samo što su i ovi bili pretanki i nevredni pričanja, jednom kad se malo zagrebe ispod te 1980's idolatrije i stilizacije te meni neshvatljive fetišizacije Rajana Goslinga. Ja sam u manjini po ovom pitanju, jer većina sveta otkida na to filmče kao na nekakav moderni masterpis: mene je čak i mrzelo da pišem rivju, pa ćete ga zato uzalud tražiti ovde na blogu. Ne znam čak ni šta bih rekao o tom nebitnom filmiću, sem da mi je čak i DRIVER Voltera Hila (reditelja koga inače ne podnosim, mada mu priznajem par vrlo dobrih filmova) – znatno bolji!
            Pošto je sa DRIVE uspeo da se dodvori američkoj kritici, pa donekle i publici, Refn se sada vraća eksperimentisanju. I bez obzira što mislim da mu je ova igrarija promašena (misguided), moram da donekle poštujem to što ovaj reditelj barem ide neutabanim stazama, što istražuje, igra se, pokušava nešto nesvakidašnje, umesto da sebe svede na još jednog evropskog najamnika u manje-više generičkim rimejcima, nastavcima, adaptacijama stripova i igrica itsl. žvakama za šuplje američke mozgove. Paradoks je utoliko što je ovom svojom najnovijom ispraznošću opčinio i hipnotisao jednu drugu vrstu američkih praznoglavaca – hipstere!
            ONLY GOD FORGIVES je, kako izgleda, Refnov pokušaj da snimi još "čistiji" film od VALHALLE – u smislu da je osmislio i potpisao nešto što zapravo nema ni likove, ni zaplet, ni poentu, ni kraj. Recimo, u normalnom revenge flicku, žrtva čija se smrt sveti je nevina. Kod Refna, žrtva je stoka koja je zaslužila da umre. 
U normalnom revenge flicku, osvetnik je manje-više prosečan lik, dovoljno simpatičan/normalan da gledalac može s njim da se poistoveti i da kroz njega proživi katarzu putem "Who's laughing now" sadizma u osveti zlikovcima. Kod Refna, osvetnik je NULA: još veći pozer od onog vozača u DRIVE, totalna šupljina, Čovek Bez Imena (ne bukvalno, ima ime u filmu, i to smešno), rediteljski tretiran kao neko Veći Od Života, kao nekakva Ikona – ali ČEGA?! 
Jedino što je kod Refna donekle konvencionalno jeste da je Zlikovac kome se svete – Veći Od Života: bolesni sadista, zver, ledeni monstrum kojega u nekoliko prilika vidimo na (ne)delu, uključujući tu i jednu predugu i nepotrebno detaljnu scenu mučenja (kojoj impakt fali zato što nije naročito maštovita, nenamerno je smešna, a žrtva je – neki nebitni epizodista).
Dakle, teško da je plod neveštine ili neznanja što je Refn napravio film o NULI od čoveka koji je upleten u osvetu za smrt DŽUKELE KOJA JE I TREBALO DA BUDE SKENJANA, pri čemu wannabe-osvetnici nisu mnogo bolji od onih kojim bi da se svete – pri čemu se (SPOJLER!!!!) ta osveta čak i ne sprovede u delo nego i osvetnik i njegova karikaturalna majka najebu a zlikovci ostanu na nogama.
            Postoje dve opcije da se objasni zašto je ovaj film takav kakav je. Verovatnija, da se Refn malo zaneo u fetišizaciji Goslinga, crne i crvene farbe, i ovoliko eksperimentalnog odmaka od naracije u okvirima (uslovno govoreći) komercijalnog filma. Prostačkije rečeno, Refn kao da je hteo da glumi artsy-fartsy umetnika u kontekstu nečega što bi inače bila eksploatacija, odnosno B-movie at best. 
Pritom je svesno i dosledno redukovanje ama baš svega do nivoa ikone, postera i poze promašeno zato što mu ovde nedostaje mitološka matrica koju je, kao alibi, mogao da potegne u VALHALI, pa tako sve te pompezne poze, značajni pogledi, pregnantne ćutnje itsl. bivaju izduvani i plitki jer im nedostaje bilo kakva zaleđina. Prosto, smešni su. Da i ne govorim o tome da je u VALHALI imao najvećeg živog glumca u glavnoj ulozi – dok ovde, ipak, ima samo Rajana Šotku (eng. Gosling).
            Druga opcija je – da je ovo ustvari PARODIJA na revenge flicks. I mada mi izmiče ZAŠTO bi se jedan reditelj Refnovog ranga bavio tako nečim, bojim se da film daje previše argumenata za razmatranje ove opcije. Mislim, dajte, da li se od nas stvarno očekuje da za ozbiljno shvatamo onu Šotku kao JUNAKA? Ili čak i kao anti-junaka? I sve one zamišljene poze, gde značajno stoji u senkama, ili pored kitnjastih ograda, zamišljen kao da posle dugog zatvora veruje da će napokon početi da kaki? 
            A njegova groteskna keva? A čitav taj edipovski ugao, uključujući neverovatno kretensku scenu na samom kraju, sa ulaskom u mamu? A Šotkin penis envy prema starijem bratu? A njegov odnos s onom kurvom? A scena makljaže sa zlikovcem, koji njime obriše patos? A ona scena mučenja? COME ON! Refn izvrće sve naopačke! Dekonstruiše! Razara! Ismeva? 
Sve – uključujući i tu prevaziđenu, staromodnu potrebu publike za katarzom, ili nekim prividom smislenog, zadovoljavajućeg završetka. Na to Refn se lukavo smeška i veli: E, pa, gospodo, evo vam patka, tj. Šotka!
A neki se još i primaju… Što se tiče moje ocene – užasno je nezahvalno numerički oceniti ovaj film. Iako je on slab, u suštini, on je slab na načine zanimljivije nego što je to dostižno mnogim OK filmovima, koje pogledaš, umereno se zabaviš, i ubrzo zaboraviš. ONLY GOD FORGIVES je teško zaboraviti: 
ima tu previše moćnih prizora i slika (zahvaljujući Lariju Smitu, koji mu je perfektno uslikao i BRONSONA), i dobre muzike, i linčovskih dronova – ima tu previše ghoulish spoja crne i crvene – previše skoro-hororične atmosfere da bih baš na ovome trenirao strogoću. Film je možda iritirajuće glup, prazan i uninvolving na planu "zapleta" i "likova", ali su zato bombone za oči prvoklasne!
Na kraju krajeva, ovo je još jedan dokaz nečega što odavno slutim i tvrdim: da u Refnu čuči najmanje jedan horror masterpis, i molim se za dan u kome će ovaj da napokon režira i jedan čist HOROR film – pa makar u njemu statirao i ovaj nesrećni Šotka. Tim pre što je horor po prirodi stvari bliži mitskom i arhetipskom, i daleko je otvoreniji za formalne i stilske egzibicije sa razaranjem narativa i pričanjem kroz čiste slike i zvuke, bez napornih razumskih intruzija.
Do tada… samo Ghoul oprašta ovo slepo crevo, ovaj ćorsokak, ovo glupiranje, i moli se da Refnu dođe do pameti da ova vrsta eksperimentisanja ne vodi nikuda gde vredi ići...