понедељак, 15. октобар 2012.

EDDIE THE SLEEPWALKING CANNIBAL (2012)


**        
2
            Izrazito usiljen dansko-kanadski (!) pokušaj pravljenja "kult" horor komedije, napadno neuspeo u svakom pogledu. Od "kulta" ovo ni K neće videti (tj. videće, al' nešto drugo na slovo K!), od "horora" tu ima nešto malo zanemarljivih efekata krvi, a "komedija" – ehhh, na smeh zaboravite, ako smisla za humor imate bar malo, jer takvi pokušaji u ovom filmčiću nategnuti su i nenaduhnuti.  
Danac na privremenom radu u Kanadi kao nastavnik likovnog, inače slavan slikar presahle inspiracije, naprasno dobije zadahnuće kad mu direktor škole uvali retarda kao cimera u kolibi gde su ga smestili. Retard noću ustaje i, kao mesečar, samo u gaćama po kanadskim šumama i snegovima, kanibališe komšiluk. Slikar ga prati, krv mu daje inspiraciju, a njegov agent je oduševljen novim slikama...
Da, znam da ovo može da zazvuči umereno zabavno, ali tvorci ove nepodopštine sa retko viđenim talentom uspevaju da upropaste čak i zametak potencijalno zabavne ideje, i potpisuju nešto neopisivo mlako, bljutavo, ravno i zaboravljivo. 
Naročito je kretenski vulgaran prikaz "umetnika" kao imbecila pasivno zavisnog od spoljnih "inspiracija" – ovde, violentne sorte: on mora da vidi prosutu krv direktno ispred sebe da bi istog časa pojurio svom platnu i slikao, ali brzo, brzo, dok mu prizor ne izvetri iz danski-trule tintare; bez toga je njegova "kreativnost" limp dick, baš kao i ovaj film. 
Ideja: možda bi i EDI, KANIBALSKI MESEČAR bio inspirisaniji kao film da se njegov reditelj naživo osvedočio kakvom krvoproliću? Avaj, pošto njegovo zadahnuće očigledno nema veze ni sa čim živim, sočnim i proživljenim, njegov EDDIE THE SLEEPWALKING CANNIBAL je mediokritetski produkt koji zabaviti može samo mediokritete i naivčine navučene na ovako "primamljiv" wannabe-kultni naslov.