петак, 18. новембар 2011.

WRONG TURN 4 (2011)

**(*)        2+


            Besramno dodvoravanje najnižim porivima publike kroz najusiljenije scene golotinje i seksa u svekolikoj istoriji slešer filma svakako neće smetati onima koji su ovde zbog sisa i lezbejki, a još manje onima koji vole obilato prolivanje krvi.  
Za moj groš, jedino je prolog zaista vredan pažnje: bekstvo teen-kanibala iz ludničke ćelije i haos i pokolj koji izazovu kad puste sve te ludake na doktore ima ponešto od preterivanja i manije koji gode svakom pravom hororfilu, a naročito sa tim helrejzerovskim klimaksom u kome doktora raščereče bodljikavom žicom povezanom sa mehanizmom automatskih vrata. 
Sve posle toga je goli imbecilizam: grupica omladine zabasa u snežnoj oluji baš u tu – sada, mnogo godina kasnije, napuštenu – ludnicu, ali u toj zgradi i dalje funkcionišu struja, voda i ostalo, a i dalje čuči ne samo nameštaj koji se niko nije potrudio da skloni, nego i dosijei pacijenata! 
Neprofesionalno, gospodo, zaista neprofesionalno!
Glavni set-pis sastoji se u tome da hilbili trojka zarobi jednog antipatičnog nesrećnika u kuhinji, veže ga na stolu, i krene da ga secka naživo, parče po parče, i da na njegove oči prži u ulju (uz crni lukac!) delove njegovog mesa i da ih u slast jede pred njim. Lepo je to i krasno, u teoriji, ali nažalost, efekti maske – ionako osrednji u celom filmu – ovde naročito padaju na ispitu. 
Lutka na lažnom stolu kroz čiju rupu je provučena glava živog glumca providno je odrađena, i izgleda suviše beživotno i neuverljivo da bi grozomornost ideje zaista bila efektna svakome ko je pogledao više od 10 horora u životu. 
Naročito bode oči to što je ovaj kao još živ, ali kad gledamo krupne planove sečenja "mesa" – goli stomak njegove lutke ne mrda, ne diše ama baš nimalo. Neprofesionalno, gospodo, zaista neprofesionalno! 
Za pohvalu je pokušaj da se, posle nesnosno idiotskog III dela, ovde dodvori publici, pa tako imamo nekoliko meraklijskih scena – npr. ona sa džinovskom bušilicom (otkud ona u ludnici napuštenoj 20 godina? Koga je briga?!) – ali sve je to izvedeno tek osrednje, a slabi efekti naročito ometaju užitak, čak i u napred-pohvaljenom prologu. 
Prokletstvo: kad nekome kidam ruke i noge, očekujem da se njegova koža rasteže i cepa, a ne da se udovi glatko i oštro odvoje jedni od drugih kao na nekoj lutki polomljenoj u zglobovima!
Kraj je glup, ali barem lepo izgleda.