среда, 30. новембар 2011.

Ken Russell's THE RAPE OF CHRIST

            WARNING: 
Bushy vaginas and mindblowing blasphemy 
below!

            U nedelju 27. novembra umro je veliki engleski i svetski reditelj, Ken Rasel. Za mene lično, a i za sledbenike ovog bloga, najznačajniji pre svega zbog remek-dela THE DEVILS (1971), ali takođe i zbog ne manje ludačkih, smelih, originalnih, kontroverznih, gnusnih, morbidnih, perverznih, sladostrasnih, vickastih, luckastih, unikatnih filmova kao što su ALTERED STATES, CRIMES OF PASSION, GOTHIC i LAIR OF THE WHITE WORM. Kažu da je umro sa osmehom na usnama, zadovoljan što je na vreme pogledao SRPSKI FILM te naživo upoznao Aleksandra Radivojevića i Dejana Ognjanovića i uverio se da ima na kome ostanuti carstvo.

            Odlučio sam da svoj respekt ovoj legendi, koja nas je napustila pred sam kraj svog bogatog i plodnog života, iskažem na dva načina: jedan je da u narednim danima napokon odgledam njegove filmove o Maleru, Čajkovskom itd. koji mi godinama čuče na diskovima, kao i da repriziram neke od fantahororičnih mejdžora, čiji će rivjui ovde uskoro uslediti.

            Drugi je sadržan u ovom postu koji gledate, gde javnosti prezentiram užasno retke kadrove iz famozne scene iz filma THE DEVILS koja je izludela cenzore još u vreme pre odobrenja filma za prikazivanje. To je legendarna scena na koju ezoterici referišu kao "THE RAPE OF CHRIST scene". Ona je smesta isečena iz Raselovog cuta, i nikada nije bila ni u jednoj od mnogobrojnih postojećih (legalnih) verzija ovog filma.  

Nikada nije bila viđena u bioskopima. Ne postoji ni u jednom video ili DVD izdanju – izuzev JEDNOG, koje ja imam u svom posedu. Naravno.

U pitanju je nezvanično, da ne kažem butleg izdanje, na kome je trenutno najpotpunija postojeća verzija filma, u trajanju od 111 minuta. U američke bioskope išla je verzija od oko 104. Verzija koja se ponegde na netu može skinuti pod lažnom etiketom UNCUT traje 108

Ovo moje izdanje sadrži, dakle, najpotpuniju verziju THE DEVILS koja će ikada postojati. Ona zbog svoje divlje prirode nije baš najsavršenije slike, jer izgleda kao samo kao odličan VHS snimak, što je šteta za jedan ovako spektakularno predivno mozgoeksplodirajuće izgledajući film. Međutim, pored samog zaista UNCUT filma - *uključujući famoznu THE RAPE OF CHRIST scenu!* - na ovom izdanju (firma, ako je to uopšte postojeća i legalna, zove se ANGEL DIGITAL) nalaze se još i odličan dokumentarac HELL ON EARTH (2002) i nekoliko kraćih snimaka razgovora sa kritičarima koji su 1971. kenjali po DEMONIMA, kao i sa cenzorima, zabrinutim babama-krstašima, popovima i sličnima koji su izdejstvovali da se THE RAPE OF CHRIST iseče u potpunosti, a da se brojne druge scene poprilično skrate. 

Zahvaljujući toj engleskoj popovskoj i popoljubivoj moralizatorskoj gamadi uštrojen je (ali ne sasvim!) jedan od najmudovitijih filmova ikada snimljenih – ili, da budem precizan, NAJMUDOVITIJI film ikada napravljen za veliki studio, sa ozbiljnim budžetom, glumcima i ekipom. 
Hoću reći, super je biti ludački hrabar sa šačicom dolara ili evra i grupicom odanih fanatika, reskirati par stotina hiljada dolara i nepostojeću reputaciju, ali ovo što je Rasel uradio te 1971. godine (nakon što se dokazao kao respektabilan BBC reditelj + nominovan za Oskara za svoj bioskopski debi, WOMEN IN LOVE) može se, donekle, uporediti samo sa još dva, comparatively speaking "normalnija" i blaža filma...
 
...koja su (slučajno?!) izašla te iste godine: Kjubrikova A CLOCKWORK ORANGE i Pekinpoov STRAW DOGS: neprejebivni masterpisovi sva tri, od vrste ludačke smelosti kakvu danas niti možemo niti smemo očekivati od studijskih (pa čak ni od niskobudžetnih) filmova!

HELL ON EARTH je kratak (oko 50 min) ali slatak filmić o tome kako je engleski kritičar Mark Kermoud uspeo da locira filmsku traku sa cenzurisanim materijalima nakon što se decenijama verovalo da su ti materijali uništeni. 
 Tu se, pored drugih hitova, može videti i kratka scena sa samog kraja THE DEVILS, u kojoj grbava Vanesa Redgrejv prvo ljubi ostatke pocrnele butne kosti upravo spaljenog Urbena Grandijea, a onda i masturbira njome.
 Prikazuju se razgovori sa štrojačima iz onog vremena, odvratnom gamadi kojima nije trebalo davati mikrofone u ruke nego im ih sjuriti pravo u stisnute katoličke guzice. 
Tu među njima je, začudo, jedan pop vanredne inteligencije i etitjuda, koji potpuno kapira taj film, i smisao zloglasne scene THE RAPE OF CHRIST u njemu! Da ne poveruješ da ima i takvih popova: mora da nije pedofil! Slušajući ga umalo osetih nešto nalik respektu, ali se ipak suzdržah. Nemojmo preterivati, ipak je to pop.

Tu je, naravno, i sam Ken Rasel sa nekoliko kratkih ali vrlo jebitačnih izjava koje potvrđuju – za slučaj da je iko sumnjao – da je čiča ostao nesavitljiv, neprejebivo oštar igrač koji ne jebe živu silu, sve do samog kraja!

Hajlajt dokumentarca je snimak u kome Kermoud odlazi u Raselovu prilično skromnu kućicu u engleskom kantrisajdu i donosi mu na VHS traci upravo iskopani snimak pronađenog materijala, tj. isečenih mu scena iz THE DEVILS. Organizuje se masovno gledanje toga, kome prisustvuje i "otac Minjon" iz DEVILSa i još nekoliko Raselovih prijatelja.

A hajlajt tog hajlajta je kada Rasel, nakon odgledane scene THE RAPE OF CHRIST kaže: "Wow... Well, I can't think why they wanted to cut it except that it's probably one of the most mindblowing sequences ever... censored!"
 

Kao što se iz ovih retkih, okultnih kadrova može videti, u pitanju je kulminacija ludiranja "opsednutih" (histeričnih, napaljenih) opatica a vrhunac njihove orgije sadrži drkanje/lizanje velike sveće, paljenje stranica iz Biblije, ogoljavanje i "silovanje" užasnutog popa i – skidanje stilizovanog raspeća s kojim se bludne opatice lascivno poigraju, a naročito sa njegovim drvenim udom...

Ta scena je, očito, apoteoza katoličke blasfemije koju su, potom, tokom čitavih 1970-ih, potpuno uzaludno pokušavali da dosegnu kojekakvi trećerazredni italo-eksploatatori. Oni su, iz Raselovog semena, mutirali genetski inferioran pod-žanr nunsploitation...
...ali iako su na raspolaganju imali kurveštije kojima nije bio problem da rade još eksplicitnije i gadnije stvari, a cenzori im nisu dahtali za vratom, pa su nebesa bila limit za njine blasfemije – jadna mašta i još jadniji antitalenat tih italo-katolika nisu uspevali da priđu ni blizu uznemirujućoj frenetičnosti, besramnoj lascivnosti i nepatvorenom žaru koji je Rasel ugradio u ovaj film, a najdirektnije baš u ovu scenu. 
 

Nekakav daleki odjek svega ovoga može se, recimo, videti čak i u scenama iz Pakla u Bulajićevom ČOVJEKU KOGA TREBA UBITI – ali tu je blasfemija sasvim rekontekstualizovana, jer se u komunjarskom režimu podrazumeva ismevanje popova. 
To je jedna od retkih pozitivnih stvari u tom otherwise zlikovačkom sistemu, ali njena pozitivnost je vrlo relativna, jer se ne radi o principijelnoj mržnji prema crkvenjačkoj eksploataciji lakovernih i glupih, nego samo o borbi za prevlast nad dušama slabih i slaboumnih: praktično, borba između dilera dve vrste opijuma za tržište, Marks-droga protiv Hrist-droge, ništa više a kamo li uzvišenije.

Pored svojih nesumnjivih eksplo-momenata (golotinja, ultimativna blasfemija...) ova scena zapravo ima ključnu ulogu u filmu – ne samo što je dramaturški ona kulminacija ka kojoj Rasel vrlo pažljivo i pametno gradi prethodne ekscese (koji u sečenoj verziji postaju jalovi koktizing bez pravog pej-ofa) nego njena besramnost i gnusobnost imaju snažnu konotativnu dimenziju i strukturalni efekat kontrapunkta sa iskupljenjem Urbana Grandijea (Oliver Rid).

Naime, scena "silovanja Hrista" paralelnom montažom je ispresecana prizorima u kojima se Grandije, zabludeli ali sada pravoverni, pričešćuje u nekakvoj divljini, na putu nazad...
...ka svom ĐAVOLIMA opsednutom Ludenu – gde, za to vreme, orgijaju popovi, žbirovi, inkvizitori, egzorcisti i bulumenta državno-crkvenih instrumenata za manipulisanje i ovladavanje ruljom. 
 
A rulja ko rulja, ovom prilikom podbodena je na ove ekscese samo kako bi se stvorio izgovor za represivne mere koje će uslediti, i koje će se pre svega i najoštrije obiti o glavu samom tom čestitom Grandijeu, ali ubrzo i svim ostalim izmanipulisanim i blaženo neslutećim ovcama. 
 

Od njegove lomače (koju tupava stoka beslovesno orgijastički proslavlja) pa do rušenja zidina nezavisnog grada i njegovog stavljanja pod kontrolu ĐAVOLA direktan je put. A taj put, kao u čuvenom završnom kadru filma, vodi u spaljenu zemlju, u wasteland koji su Kralj i Kardinal (THE DEVILS iz naslova!) stvorili svojim podanicima.

Naravno, kratkovida i površna stoka među kritičarima i cenzorima nije primetila ništa od toga jer su im svi ti sisići i pičići (i krstići) toliko zamaglili um da nisu bili u stanju da vide – šta se tu zapravo dešava, kako je organizovano, koje veće celine je deo, koju funkciju unutar nje ima i kakvo značenje baš tu i baš tako - proizvodi.

Toj stoci je promaklo KO tu, zapravo, siluje Hrista, kako to čini i zašto. A sva poenta je baš u tome da Hrista siluju upravo njegovi navodni branitelji, popovi i sluge sistema (ovde: Kralj), koji su aktivno podbunili histeričnu žensku marvu, krstačama i pretnjama paklom zaglupljenu, da izvedu to SILOVANJE –
 
istovremeno dok onaj najvrliji i najčasniji među njima obavlja pričešće, ne među zidovima crkve (kultura), nego u prirodi (gde je, navodno, bog neosakaćen ovozemaljskim intervencijama).

Paralela sa SRPSKIM FILMOM je neminovna (iako ne želim da kažem da je to filmovi istog ranga, značaja ili čak umetničkog postignuća): baš kao što je ekstremnost NEWBORN PORN scene za većinu površnih posmatrača zasenila Ko tu scenu prikazuje, Kome, i Zašto, te kako ovaj Prvi a kako onaj Drugi reaguju na nju 
 
– isto tako je preživarima 4 decenije ranije promaklo Šta je to i Čemu služi scena "silovanja Hrista", jer su bili u stanju samo da vide preterivanje, blasfemiju i perverziju. Stoka će biti i ostati stoka, tako je zapisano, Amin. 
Za nju će predmetno-prikazivački plan estetskog dela zauvek ostati prvi i jedini, a sve ono između i iza biće joj nedostižno i nepojmljivo.

Posledica toga je: da THE DEVILS nikada nije prikazan u punom izdanju, onako kako ga je Rasel zamislio i napravio. Čovek je umro a da nije video svoj najbolji film u njegovom potpunom, neokrnjenom, neuštrojenom falus-u-oko sjaju. 
Od tog vremena mnogi kontroverzni filmovi postali su dostupni UNCUT – danas nije problem naći, sa svakom sekundom tu gde treba, ni CANNIBAL HOLOCAUST ni TEXAS CHAINSAW MASSACRE ni I SPIT ON YOUR GRAVE ni NEKROMANTIK...Hell, čak i SRPSKI FILM može se ponegde - u crkvopalećoj Norveškoj, npr. - kupiti UNCUT, ali THE DEVILS ne može ni tamo! 
A gledati THE DEVILS bez scene silovanja Hrista isto je tako (bes)misleno kao gledati SRPSKI FILM bez newborn porn scene...

Ali dan-danas, uoči kataklizmatične 2012. godine, NIGDE na kugli zemaljskoj ne postoji puno, UNCUT izdanje filma THE DEVILS. Niti će ga biti. 
 
Za iduću godinu je najavljeno dugo odlagano DVD izdanje – ali u njemu NEĆETE videti THE RAPE OF CHRIST. Zato, Ghoul časti i razotkriva narodu greatest hits iz ove zaista intenzivne, histerične, žestoke scene koja je javnosti prikazana ucelo samo u dokumentarcu HELL ON EARTH, odakle je umontirana u butleg verziju iz koje sam skinuo ove divne captures, u slavu Kena Rasela i na radost crkvomrzećeg naroda.

Ko zna – mlađi među nama možda i dožive istinski uncut THE DEVILS na DVDu ili već nekom nosaču filma u budućnosti – ali sumnjam. Jer, THE DEVILS je najljuća i najžešća i najbeskompromisnija osuda šurovanja vlasti sa popovima i najeksplicitniji prikaz kakvo ZLOZLA nastaje kada se ogavnoj sekti crnomantijaša dadne neograničena vlast! 

Mislite da preterujem? Pogledajte onda ovo ZLO dole – e, tako bi i ova jadna zemlja izgledala kad bi crnomantijaši došli na potpunu vlast! Православна држава
HELL ON EARTH, indeed! Za kralja, popove i otadžbinu!

E, baš zato što im niko nije brknuo kurčinom u oko tako direktno kao Rasel, što ih niko nije sa takvim (opravdanim) besom pojebao direktno u masne svilom i kadifom obavijene vlastoljubive guzice – baš zato ta stoka nikada neće dopustiti potpuno i sistematsko ogoljavanje svoje pošasti koje im je Rasel – anđeli šnjim! – tutnuo na tacni.

Počivaj u miru, Kene Rasele, časna starino!

уторак, 29. новембар 2011.

Sajam knjiga u Nišu 2011: ULOV


            Juče (28.11) otvoren je Sajam knjiga u Nišu, i trajaće do 04.12. Lokacija ista – Hala Čair (obnovljena!), radno vreme 10-20h, ulaznica 80 din.
            Ja sam, kao i svake godine, overio Bg sajam, i podneo izveštaj o tamošnjem ULOVU. To me nije sprečilo da, kao i svake godine, overim i niški sajam, jer naš narod mudro zbori: za dobru svinju nema loše pomije, a za dobrog bookworma nema loš sajam knjiga. Prema tome, fuck fancypants pozere koji će, kao i uvek, smoreno da gunđaju kako na sajmu nema NIŠTA; ko zna šta valja i ne mrzi ga da istražuje puteve kojima se ređe ide, može da iskopa ponešto valjano.  
Kao ja, na primer. Evo šta sam juče doteglio u svoju book-infested sobu:

HER-BAK; ŽIVO LICE DREVNOG EGIPTA
Iša Švaler de Lubič
400 d.
            Ljubič je ozbiljan švaler po pitanju staroegipatske mitologije i, naročito, ezoterije, te zato sebi pribavih i ovaj njegov roman o inicijantu i njegovom putu ka uzvišenim misterijama egipatskog hrama.

TRANSCENDENTALNA MAGIJA
Elifas Levi

600 d.
            Ovo sam odavno čitao, pa čak i obilato prepisivao odabrane delove u svoju okultnu beležnicu, ali ipak je reč o klasičnom must-have delu, te ga zato sebi najzad kupih, jer mesto mu je u mojoj biblioteci.

GETE NA SSSAMRTI
Tomas Bernhard
300 d.
            U Beogradu su ovo prvih par dana sajma prodavali za 290, pa kad su videli da narod nagrnuo na Bernharda kao na Mir-Jam, digli cenu na 390. Iz principa ne uzeh tada. Sadašnja cena je taman razumna.

ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (5)
Ranko Munitić
550 d.
            Sveže-izašli, peti i finalni tom Munitićevog kapitalnog dela. Da, najavljeno ih je svojevremeno 6, ali u međuvremenu je on umro, te zato budimo srećni što je projekat, makar i u donekle svedenijem izdanju, najzad okončan na prihvatljiv način.

PENA DANA
Boris Vijan
100 d.
            Roman by Vijan za 100 din? Pa uopšte mi nije ni bitno o čemu se radi! Daj ga!

NOSOROG * STOLICE
Ežen Jonesko
100 d.
            Dva klasika za cenu za koju više ne možeš dobiti ni čašu soka u kafiću.

STILSKE VEŽBE
Remon Keno
100 d.
            Ovo sam sa velikim uživanjem i mnogo smejanja čitao pre 20-ak godina, a sada ga najzad i kupih radi ponovne slasti.

CACA U METROU
Remon Keno
100 d.
            Odavno obigravam, najzad nađoh lepo novo izdanje po razumnoj ceni. Sve ove 4 knjižice, fine, čvrste, lepe, male, džepne, izdala PAIDEIA. Ima toga još u istoj biblioteci...

DELO: EZOTERIJA (1976)

300 d.
            Temat najboljeg našeg časopisa za književnost i kulturu IKADA (ako ne računam GRADAC, koji je van konkurencije). Ovaj konkretni broj jedna je od najbitnijih publikacija na ovu temu ikada objavljenih na srpskom jeziku. Videh negde na netu da neko prodaje za oko 1.400 din. Ja uzeh za skoro pet puta nižu cenu. Evo sadržaja:
DRAGOŠ KALAJIĆ: EZOTERIJA I ISTORIJSKE AVANGARDE  
RENE GENON: DANTEOV EZOTERIZAM     
BRANIMIR DONAT: EZOTERIČKA  CINOZA I KNJIŽEVNOST TEHNIČKE ANTICIPACIJE       
MIŠEL KARUZ:   EZOTERIZAM I NADREALIZAM  
MIRO GLAVURTIĆ: TAJNA ISTORIJA    
BORIVOJE MARKOVIĆ: FJODOROV: PRVI RUSKI EZOTERIJSKI PISAC
ARTURO ŠVARC: MARSEL DIŠAN    
MLADEN SRĐAN VOLAREVIĆ: ZA SLAVU REČI 
RIČARD ELMAN: IDENTITET JEJTSA    
BOSKO RUĐINČANIN: SVETISLAV  
BOŽIDAR LIŠANIN: O POVRATKU  
+ CRTEŽI VLADIMIRA JOVANOVlĆA

KODOVI SLOVENSKIH KULTURA: DELOVI TELA
80 d.
+
KODOVI SLOVENSKIH KULTURA: SMRT
80 d.

            Ovo sam hteo još u Bg da uzmem, ali ne stigoh od gužve i jurnjave i mnogobrojnih planiranih i neplaniranih susreta. CLIO ovo izdao odavno a sad rasprodaje budzašto. Iako su mnogi tekstovi na ruskom, ima ih sasvim dovoljno unutra i na srpskom da opravdaju ovo neznatno ulaganje.
Časopis Kodovi slovenskih kultura posvećen je duhovnoj, pre svega narodnoj kulturi slovenskih naroda. Međunarodna redakcija godišnjaka podstiče interdisciplinarni pristup i usmerenost istraživanja u oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, antropologije, kao i etimologije, balkanistike i indoevropeistike. 
Na Kliovom sajtu cena primerka je 540 din.

Goran Čučković
220 d.

GOLO
Goran Čučković
220 d.

JUNAK
Goran Čučković
220 d.
            Strogo gledano, ove tri knjige nisam kupio na sajmu nego ih je kolega i saučesnik kupio za mene na Limun-Kupindu, ali sam ih, sveže pristigle, preuzeo juče i pridodao na svoju sajamsku gomilicu. Rivjuz kaming sun.

            A evo i nekoliko vesti i obaveštenja:
            1) Na štandu NKC-a na niškom sajmu možete kupiti moj roman NAŽIVO, kao i – bukvalno, ne zezam se! – POSLEDNJI primerak knjige U BRDIMA, HORORI! U magacinu izdavača nema više, kod mene na lageru ima još 3-4, i kad to ode – tol'ko mu beše!
            Na istom mestu možete kupiti i prvih 5 brojeva filmskog časopisa FILAŽ. Sve cene su sa 30% popusta – iskoristite priliku! Šesti broj FILAŽA je u pripremi i treba da izađe do Nove godine, ali avaj, zbog nekih nepredviđenih zdravstvenih peripetija u vrhu redakcije, nije stigao za ovaj sajam.

            2) Za ljubitelje horora i sledeća obznana
Izdavač Otvorena knjiga nastavlja sa objavljivanjem horor klasika. Da, to su isti oni koji su pre par godina objavili zbirku maštovitog naslova HOROR PRIČE. E, među njihovim novim prevodima na srpski, po prvi put se nalaze tri manje-više zanimljiva romana:
            - MONAH, M. G. Luisa: prvorazredni klasik gotik književnosti, obavezna lektira – najzad na srpskom!
- SVINI TOD, Dž. M. Rajmer: ovo je 19-vekovni Đorđe Bajić, pa mazohisti skloni tome slobodno nek se gnjave tim nekoherentnim uninvolving pulpom;
- GOSPA SA POKROVOM, Brem Stoker: avanturistička istorijska romansa sa vrlo blagim i neznatnim elementima gotika (od objašnjene sorte!); verovatno nam najzanimljiviji jer se zbiva u našim (crnogorskim) krajevima.
MONAHA i GOSPU imam na engleskom, ali oni koji preferiraju srpski prevod svakako neka ih razmotre, a naročito MONAHA.

понедељак, 28. новембар 2011.

WRECKAGE (2010)


*(*)    2-

            Zahvaljujući mojim fantastičnim paranormalnim i abnormalnim parapsihopatološkim moćima uspeo sam da proniknem u brainfartstorming dijalog u kojem je nastao ovaj WRECKAGE. Sada ga ekskluzivno prezentiram na ovom blogu. Napominjem da je ovaj dijalog u potpunosti autentičan i da mi se javio u snu pa prema tome – nema laži, nema prevare!

John Mallory Asher (reditelj): Hej, Dejv, slušaj. Ima tu, blizu mene, nekakav auto-otpad koji mi je pao za oko dok sam šetao u blizini i razmišljao o idejama za filmove. Sto mu hrčaka, pa ovo mesto se samo nudi! Zamisli, za ovih preko 100 godina filma niko se još nije setio da napravi slešer koji se skroz dešava među gomilom zarđalih krntija! Zamisli te mogućnosti! Malopre sam razgovarao sa čičom koji to čuva, kaže da ga možemo imati za 100 dolara za noć. Mislim, otpad, ne čiču.

David Frigerio (scenarist): Hej, Džone, alal ti patka! Oduvek sam voleo izazove, a horor koj' se zbiva na auto-otpad zvuči mi k'o prava stvar. Za kad ga 'oćeš?

reditelj: Može li da bude gotov do sutra popodne? Iduće noći bih počeo snimanje.

scenarist: Ma ima da bude, ti znaš da sam ja profi. Će ga napišem večeras, posle utakmicu. Imaš li neki posebni prohtevi, želje i čestitke?

reditelj: Ništa specijalno: da liči na svaki drugi slešer ikada snimljen, ali da bude originalan po tome što se zbiva na otpadu. Znači, smisli neki razlog da grupa zgodne omladine zaglavi na otpadu usred noći, i onda neka ih neko tu kolje do zore. Naravno, ubaci neki prolog, pošto ti jebeni slešeri iz nekog razloga uvek imaju nešto što se desilo 20 godina ranije.

scenarist: Kao šta, na primer?

reditelj: Pa otkud ja znam, ti si scenarist, smisli nešto.

scenarist: Aha, evo, javlja mi se. Pazi ovo: imaš dva klinca koji gledaju crtaće na TV. Njihov očuh je sirovina, dere se na njih da to ugase. Oni neće. Nastaje pozorište u kući, svađa, keva diže dževu…

reditelj: To, porodična drama! To mi daj!

scenarist: I dok očuh mlati jednog klinju, njegov bratić dohvati pištolj odnegde i… hm, recimo da upuca očuha. A onda i kevu, eto tek tako. Što da ne?

reditelj: "Što da ne?" Genijalno! Sviđa mi se ta motivacija. Kao što onaj slešer gik kaže u VRISKU: "It's the millennium. Motives are incidental!" To je sad moderno!

scenarist: E, i pazi ovu foru: tog klinca od kojih 7 godina smesta, sa lisice na ruke, odvedu u ludaru. A s ovim drugim ne znamo šta je. A onda, 20 godina kasnije, čujemo da je onaj pobeg'o.

reditelj: Super - već vidim u glavi scenu: čuju se sirene, reflektori blješte, a ovaj trči od bodljikave žice prema šumi. Nije bitno KAKO je uspeo da pobegne, to neka publika sama u glavi dopuni, mi ne želimo da ubijamo maštu gledaocima, zar ne? Fill in the blanks! A i ovako je lakše za nas.

scenarist: Naravno.

reditelj: Dobar ti je taj prolog. A pazi, mora da ima i neki epilog, odnosno preokret u njemu. Znaš ono, kad mislimo da je sve gotovo, a ono ispadne…

scenarist: Si, šefe. Šta kažeš na ovo: ubica je zapravo onaj drugi bratić, sada odrastao. Naravno, mi ne znamo da je to on sve do kraj filma. Zapravo je to jedan od glavni likovi, pa nam nije čudno što ga nikad nema u blizini baš dok nekoga ubijaju.

reditelj: Wow! Znao sam da si ti pravi čovek: kako se samo seti toga?! A zašto je on ubijao te ljude?

scenarist: Pa kažem ti: što da ne? "Eto tako". Na kraju ispadne da su oba bratića bila ludačke ubice od samog starta, a da je ovaj što nam je izgledao k'o siledžija ustvari bio u pravu. Sve to ne bi bilo da je ovu malu žgadiju odma' razmazao po patos.

reditelj: Okej… Zvuči razumno. Sad, što se tiče drugih elemenata. Pošto je ovo mračna i jeziva priča, gledaj da ubaciš neki comic relief lik, da može publika malo i da se nasmeje.

scenarist: Tačno znam šta ću. ima da ubacim lik retardiranog čuvara otpada. Retardi su tako smešni! Ima ovde kod mene jedna bebi-siterka iz Srbiju, i pokazala mi je snimci nekog njihovog šou-mena, Amidžića. Poslaću ti jutjub link za njegov hit na koji Srbi otkidaju, nešto kao "Medo Brundo", il' tako nešto. E, ovaj lik u OTPADU ima da izgleda i ponaša se k'o taj retardirani Srbin. Videćeš – it's a laugh riot!

reditelj: Ha ha, ja se već kidam od smeha. Baš su šašavi ti Srbi! Sjajno. Samo, bojim se da to nije dovoljno. Naime, strah me je da ovaj horor ne bude suviše mračan i strašan – mislim, come on, cela noć na auto-otpadu, it's the stuff nightmares are made of! Možeš li da ubaciš još neke otkačene i blesave likove da malo olabaviš tu nepodnošljivu tenziju?

scenarist: A be, bate, jel smo ljudi il smo Srbi? Nema problema, samo reci. Hmmm… Ova moja bebi-Srpkinjica mi je takođe, sva razduševljena, puštala klipovi iz neki šou koji je tamo u nji'ovoj vukojebini strašno popularan. Zove se KURSADŽIJE. Ne mo'š verovati kol'ko je to smešno! Dakle, ubacujem u film nekol'ko trapavih i tupavih pajkana po uzoru na taj show.

reditelj: Divno! Ko bi rekao da ti Srbi imaju smisao za humor. Kad sam gledao onaj SRPSKI FILM, posle nedelju dana nije mogao da mi se digne!

scenarist: Tačno znam šta govoriš, Džone. Ne brini, ima bata-Dejv da ti napiše jedan lagan i lepršav scenario koji neće ljude mnogo da uznemirava. Nasilje će da bude blago, više nagovešteno nego prikazano. Malo krv prsne tamo-vamo, i to je sve.

reditelj: Čitaš mi misli! Ionako nemamo para za budget a kamo li za efekte! Nego, pazi, nisam ti kazao glavnu stvar. Možda ćemo imati zvezdu u filmu!

scenarist: Zvezdu? Neko poznat actually 'oće da igra u tvom debi filmu?

reditelj: Nogekako! Znaš seriju BREAKING BAD? Nije loša, samo je mnogo razvučena, samo nešto keeeenjaju i tako to. E, ima tamo taj Aron Pol, igra Džesija, mladog bandoglavog pomoćnika glavnog junaka. Dobar je mali. Moramo da ga nahvatamo dok je još jeftin, dok nije našao dobrog agenta, a posle kad se proslavi još više, prodavaćemo ovaj film na konto njegovog imena.

scenarist: Superiška. Samo, dal' si siguran da će on pristane da igra u naš slešer? Baš preneki dan sam čito njegov intervju, evo slučajno mi je baš pod rukom ta stranica gde kaže: "There've been some big studio films that have come my way that I just didn't think were the right direction for me to go in. I really believe that if you want some sort of longevity in this business, it's all about picking the right roles. Finally, this is the first time in my career I'm able to work [based on] the roles, and not to survive, so I'm just trying to be picky. I just want the right project. I'd rather not work than work on something that I'm not so unbelievably excited about. Maybe that's the wrong choice, but I don't really care, to be honest. I just want to do something, even if it's just a small little indie, that really makes me excited, that's very story-driven, character-driven and doesn't need those big explosions or car chases."

reditelj: Ništa ne brigaj. Mi svakako nemamo pare ni za jurnjave ni za eksplozije, dakle, ovo je prava stvar za njega. To samo znači da moraš da se potrudiš da mu napišeš ulogu koju neće moći da odbije, nešto što će da bude izazov, da mu proizvede to neverovatno uzbuđenje, da shvati da je ovo jedan ozbiljan, story-driven, character-driven slešer.

scenarist: Hmmm… Šta kažeš na ovo? Za njega ću da napišem lik omladinca koji stalno podjebava sve oko sebe – jedan od oni' kreteni što postoje samo na film, jer da neko u stvarni život neprestano ismeva baš svakog oko sebe, odavno bi popio šljagu. Tu vidim priliku da ubacim razne cinične i vickaste opaske kakve taj Pol neće može da odbije.

reditelj: Nije loše. A biće još bolje ako naročito zajebava svoju devojku. Budimo iskreni, svi potajno ili javno mrze svoje devojke i žene: e, taj njegov lik bi mogao to neprestano da ispoljava. Neka koristi svaku priliku da joj ga spusti. Npr. ona hoće da se uda za njega, a on koluta očima pred drugarima i kaže nešto tipa "Jednom sam je jeb'o bez kondoma, i sad mi se prilepila za ceo život!"

scenarist: Bwahahahaha! Sjajno. Taj lajn obavezno ubacujem u scenario. Narod će da odlepi na ovo: pa koji muškarac nije bar jednom u životu pomislio tako nešto?!

reditelj: Dobro, ali pazi. To možda ne bude dovoljno da se ovaj zakači za ulogu. Da budemo sasvim sigurni, neka njegov lik na kraju ispadne ubica. Znaš kakvi su ti glumci, najviše vole da igraju loše momke. To mu je prilika da ispolji svoj široki dijapazon glumačkih mogućnosti, da pokaže da može da odigra transformaciju, od simpatičnog šovinističkog neslanošalećeg drkadžije kakve svi mi volimo pa do odvratnog psihopatskog ludaka koji ubija bez razloga samo zato što ga očuh-siledžija nije na vreme zgazio dok je mogao!

scenarist: Jebote, Džone, pa ovo će biti scenario šekspirovskih razmera! Tragedija, komedija, drama, slešer, retardirani humor, mizogine pošalice, nepredvidivi preokret, tupavi pajkani, krv… i da ne zaboravimo: unikatno stravoužasna lokacija auto-otpada! Mislim da imamo u ruke pravi moderni klasik!

reditelj: Odnosno, imaćemo ga kad ga napišeš.

scenarist: Ma, rekoh ti da ne brigaš. Već ga imam u glavu. Samo još da to nakucam večeras. Ujutro kad otvoriš mejl, će da vidiš gotov scenario, spreman za snimanje!

reditelj: Sjajno, Dejv. Imam odličan osećaj oko svega ovoga. Karpenter je zreo za penziju, a javlja mi se da bih baš ja mogao da ga odmenim! Ovaj WRECKAGE ima da bude stuff of legends!


--- I tako je i bilo. Scenario je napisan za jedno veče, usnimljen za 5-6 dana, izmontiran za još toliko, i… šta još reći? Da li je zaista potreban ESP da procenite vredi li ovo 80 minuta vremena?
Read my lips: W.R.E.C.K.A.G.E.