Hoće me ove magle i gotski krajolici, pa to ti je!
Iako sam na ovo putešestvije (održano leta Đavoljeg 2007) krenuo sa družinom po izrazito sparnom letnjem danu, nismo stigli ni do Bojaninih voda, a već krenuše munje i gromovi. Kad se kiša istutnjala, nastavili smo kroz šumu ka vrhu Suve planine gde smo naumili da prenoćimo.
Ta ambicija, da tamo i zanoćimo, kriva je za skoro neizdržljiv napor koji tada osetih kao retko kad u životu, jer je uz gnusnu strminu trebalo pešice, po klizavoj travi, izneti pozamašan teret od šatora, vreća za spavanje, vode, skare za roštilj i drugih neizostavnih elemenata neophodnih za preživljavanje u divljini kilometrima daleko od prve naseobine.
Ipak, izdržalo se, i vredelo je truda – naročito idućeg dana, kada me je obradovala gusta magla koja je ujutro ovenčala vrh. Ostali članovi expedicije nisu bili presrećni zbog toga – jer su sa Trema želeli da pucaju pogledom do Niša s jedne i Bugarske s druge strane – ali meni je to savršeno odgovaralo. Atmosfera je bila još malo pa kao u Lavkraftovoj priči ČUDNA VISOKA KUĆA U IZMAGLICI.
Uostalom, čemu priča? Slike govore više od reči. ALBUM sa 20-ak krupnih i detaljnih (mada gotski maglovitih) fotki nalazi se OVDE, pa bacite pogled.
Sve fotke usnimio profesionalac, D.M. CAR, osim onih na kojima se on vidi (to je onaj čika sa bradom).
Нема коментара:
Постави коментар